Разлог његовог вађења, јесте што му се локација, како каже за „Дневник” Горан Јевић, пословођа у фирми „Ривер роуд” из Сремске Митровице која ради на извлачењу брода, подудара са местом на којем ће се налазити један од два главна носећа стуба будућег моста између Новог Сада и Сремске Каменице.
- У питању је румунски шлеп, произведен у Немачкој, дугачак 80 метара и широк девет. Његова локација је одраније позната: када водостај Дунава код Новог Сада опадне испод коте 80, његови делови су могли да се назру - каже Јевић и додаје да се приликом сондирања дунавског седимента за потребе изградње новог моста, утврдило да се стари шлеп налази буквално на координатама стуба будућег моста.
По његовим речима, из различитих извора нагађало се да је потопљен између 1914. и 1918. године, али као званичан податак узета је 1918. година, како стоји у списима Новосадске лучке капетаније.
- Нажалост, нисмо пронашли месингану плочу са подацима о броду. Век проведен по водом јако га је оштетио, Дунав је насуо много материјала у њега. Оно што се да видети јесте да је цео нитован и да је избушен на више места, вероватно гранатама и гелерима - појаснио је Јевић.
Ко га је, и зашто, потопио, Јевић не може да каже, јер о том догађају нема забележених детаља. Зна се једино, да километар и по узводно, на дну Дунава лежи још један сличан брод из тог раздобља.
- Почели смо да радимо пре око месец дана, а пошто је шлеп труо и пун талога, одлучили смо се да га очистимо, практично „усисамо” нанос, а затим исечемо под водом у делове, које потом вадимо. Посао је при крају и завршићемо га у задатом року - напомиње Горан Јевић.
Посао вађења брода поверен је, како каже Јевић, предузећу „Иван Милутиновић”, које је ангажовало „Ривер роуд” као подизвођача.
- Овакав брод у Србији нико никада није вадио. Имамо екипу од петнаестак људи, плутајући понтон носивости 1.000 тона, помоћне бродове, најјачу дизалицу на води у Србији „Сочу”, која диже између 120 и 150 тона, и помоћну опрему. Ово нам је нека врста испита за вађење бродова немачке флотиле из Другог светског рата из Дунава код Прахова - каже Јевић.
Он је појаснио да делове шлепа које изваде из воде секу у комаде на лицу места. С обзиром на раздобље и технологију закивака којом је направљен, интересовало нас је да ли је постојало занимање новосадских археолога за ову олупину.
- Када смо извадили прамчани део, рекли су нам да сачекамо људе из Музеја Новог Сада, пре него што га исечемо. Међутим, они се нису никад појавили - навео је Горан Јевић.
Иначе, приликом презентације пројекта будућег моста у продужетку Булевара Европе, који гради кинеска компанија ЦРБЦ а финансира држава са 175,5 милиона евра, на мапи се јасно видела позиција поптљеног шлепа. Међутим, према тадашњим изјавама званичника, није било планирано да се брод вади.
Почетком месеца, директор „Коридора Србије”, који су номинални инвеститор овог пројекта, Александар Антић најавио је да ће средином јуна почети изградња привремених мостова преко којих ће се градити главна конструкција над Дунавом, која ће бити дуга 887 метара. Са вијадуктом, који ће почети да се пење с Булевара Европе, мост ће бити нешто дужи од два километра, док ће укупно бити изграђено 4,5 километара саобраћајница.
Мост ће спојити Булевар Европе и градске улице на Лиману и Телепу са обилазницом око Сремске Каменице, саму Сремску Каменицу и државни пут ка Беочину. Преко обилазнице, на мост ће моћи да иде и путнички саобраћај са Фрушкогорског коридора, чија је изградња у току, а који би требало да повеже Нови Сад и Руму брзом саобраћајницом, тунелом испод Венца и да преко још једног моста преко Дунава између Каћа и Петроварадина омогући теретним и осталим возилима у транзиту излазак на ауто-пут Е-75 и на магистралу ка Зрењанину.
С. Крстић
