Годинама уназад највише се говорило о дејству осиромашеног уранијума из НАТО бомби на здравље становништва у Србији, али знатно мање о другим штетним ефеткима и „хемијском рату” који је вођен на територије бивше Југославије.
Стручњак за експлозиве и ауторка књиге „Дарови Милосрдног анђела”, др Мирјана Анђелковић Лукић, која је као експлозивац током бомбардовања имала у увид у материјале и супстанце које је НАТО користио у својим бомбама током 1999. године, истиче заправо да се против Југославије тада водио „специфичан хемијски рат”.
- НАТО алијанса је бирала места која ће бомбардовати, то су углавном били нафтни и бензински резервоари, с течним гасом, резервоари с опасним хемијским сировинама које су служиле за прераду пластичних маса, трафостанице у којима је био пирален који спада у карциногене, мутагене и тератогене супстанце. Горео је пирален на отвореном што је у Европи незамисливо, јер су сви производи сагоревања пиралена изузетно токсични. Није сав пирален изгорео, већ се велика количина тог уљаног отрова излила и отишла у надземне воде које је загадила, али исто тако и подземне. Он је тежи од воде и пада на дно, при том је слабо растворљив и за сва времена остаје на дну река или у подземним водама трујући их - рекла је Мирјана Анђелковић Лукић.
Указује да су плански и смишљено гађана постројења хемијске индустрије и складишта готових производа. Бомбардовани су објекти и хемијска постројења у: Панчеву, Новом Саду, Лучанима, Прахову, Бору, Баричу, Крушевцу, Крагујевцу, као и све фабрике наменске (војне) производње.
Гађане су, између осталих “Петрохемија” и “Азотара” у Панчеву, рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду, “Прва искра” у Баричу, резервоари нафте на више локација. Све те фабрике се налазе на обалама река Саве и Дунава, тако да је, осим загађења атмосфере и земљишта дошло и до контаминације водотокова”, објашња ауторка књиге “Дарови Милосрдног анђела”.
Бојни отров
У Панчеву је гађана ХИП „Азотара” у којој се производио амонијак, азотна киселина, минерална ђубрива. Током бомбардовања уништено је 328 тона мазута, а изгорело је 25 тона, остало се просуло у околно земљиште, и око 200 тона амонијака се излило у канал отпадних вода а мала количина је доспела у ваздух. Из сферних запаљених резервоара изгорело је око 440 тона мономера винилхлорида чији је продукт поред осталих фозген, бојни отров.
Олово у новосадском земљишту
У подземним водама у Новом Саду те 1999. године, на дубини 2,5 метара, констатована је највећа концентрација минералних уља, флуорантена, и бензол(б)флуорантена и бензола. У земљишту је нађена већа концентрација битумена, полихлорованих бифенила и укупних угљоводоника. У свим узорцима земљишта нађено је олово, које је у знатно већој концентрацији било на већим дубинама.
Графитне бомбе паралисале електросистеме
Након 40 дана рата, авиони Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Немачке и њихових савезника у агресију на Србију су почели да бацају једну бомбу која није убијала људе. У питању је графитна бомба, на Западу позната и као „мрак бомба” (блек-оут - помрачење, нагли нестанак светлости). Први пут употребљена у Заливском рату, када је њоме онеспособљено 85 одсто ирачке дистрибуције електричне енергије, у Србију је „стигла” 2. маја 1999. године. Делотворност ове направе показала се великом - 70 одсто електричне мреже било је онеспособљено.
У контејнеру једне овакве бомбе налази се чаура у којој су небројене, десетинама пута ситније од милиметра, нити графита која када падну на електричне водове изазивају кратке спојеве и доводе до прекида у струјном колу. Бомба због лакоће лагано пада са висине, крећући се као облак.
Како су службе Електропривреде Србије биле ефикасне у уклањању графитних нити, тако је НАТО после неког времена баталио концепт графитних бомби и усредсредио се на класично бомбардовање трафостаница.
И држава истражује
Скупштина Србије усвојила је прошле недеље одлуку о избору чланова Комисије за истрагу последица НАТО бомбрадовања 1999. године по здравље грађана и животну средину. Посланик СНС Дарко Лакетић је председник Комисије, а његова заменица је председница одбора за заштиту животне средине Ивана Стојиљковић (СНС). Чланови комисије су Милован Дрецун (СНС), Гордана Чомић (ДС), Данијела Стојадиновић (СПС), Драган Веселиновић (Двери), Дубравко Бојић (СРС).
Мирјана Анђелковић Лукић открива и да је у панчевачкој „Петрохемији” намерно гађан резервоар са мономером винилхлоридом, једињењем које се масовно користи за израду пластичних маса (поливинилхлорида - ПВЦ) и које је врло токсично и канцерогено.
- Његовим сагоревањем у ваздуху, уз непотпуну оксидацију, осим оксида угљеника и чађи, настаје и отровна хлоро-водонична киселина, али и веома опасно једињење хлора, карбонилхлорид, ЦОЦл2, фозген, који је бојни отров. Међусобним реаговањем ових продуката, а у мањку кисеоника и под утицајем светлости, настаје фозгеноксим, веома отровно једињење - објаснила је Анђелковић Лукић.
Панчево је током агресије неколико пута било изложено ефектима правог хемијског рата. Резултат сагоревања огромних количина нафте и нафтних деривата је било ослобађање велике количине гасова, који су трошили кисеоник за своје настајање оксидацијом, при чему су са водом из ваздуха стварали неорганске киселине од којих настају киселе кише. У великим пожарима гореле су рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду, као и складишта нафте и нафтних деривата. Ови енергенти садрже велики проценат горивих компонената - угљеника и водоника.
Велика еколошка загађења у Новом Саду су била, кад је гађана Рафинерија нафте са 152 разорна пројектила. Највећи напад на Рафинерију нафте био је 7/8. јуна кад је гађана са 120 пројектила. У току НАТО бомбардовања у Новом Саду уништено је укупно 73.569 тона нафте и њених деривата, од чега је највећи део нафте изгорео у пожару. Око 5.000 тона деривата и око 18.500 тона нафте уништено је у нафтоводу, при чему је велики део резервоарског простора потпуно уништен. Процењује се да је од укупне количине нафте око 90 одсто изгорело, а да је на околно земљиште изливено око десет процената.
У нападу 2. маја 1999. године погођено је 27 резервоара нафте, запремине 250.000 кубика у којима је било складиштено 38.645 тона нафте и деривата. Приликом ваздушних напада дошло је до пожара на погођеним резервоарима који је трајао неколико дана. Формиран је густ, црни облак дима ширине око 1,5 километар који се дизао у висину до око четири километра у зависности од метеоролошких прилика и кретао се ка истоку и југоистоку
У једном дану је из оштећених резервоара исцурело више од 4.000 тона примарног и сировог бензина у близини водозахвата регионалног водовода. Садржај бензола у овим дериватима бензина је око један одсто, што значи да је у једном дану у земљу исцурело око 40 тона бензола, који је једна од најопаснијих хемикалија, јер је канцероген, директно пенетрира у организам путем коже и изазивач је бензенске леукемије - указује Мирјана Анђелковић Лукић.
У урбаној зони Новог Сада 2. и 3. маја, 8. јуна и 9. јуна узети су узорци ваздуха. Измерене вредности за укупне угљоводонике биле су 10 пута веће него што су биле пре бомбардовања. У подземним водама на дубини 2,5 метара констатована је највећа концентрација минералних уља, флуорантена, и бензол(б)флуорантена и бензола. У земљишту је нађена већа концентрација битумена, полихлорованих бифенила и укупних угљоводоника. У свим узорцима земљишта нађено је олово, које је у знатно већој концентрацији било на већим дубинама.
Када се узму у обзир све бомбе које су пале на територију Србије, али и мете које је НАТО гађао, она закључује да је агресија НАТО пакта на СРЈ имала све ефекте хемијског рата који су изазивани намерним гађањима хемијских постројења, резервоара и складишта нафте, бензина и течног гаса, хемијских складишта са отровним сировинама за органску и неорганску производњу, гађањем и паљењем пираленских трансформатора доведени су у питање здравље људи и ватрогасаца који су били изложени тим пожарима.
Милан Бозокин
Фото: Архива “Дневника”
