Први састанак Бироа Скупштине, који се одржава у Трондхајму, у Норвешкој, посвећен је одабиру теме и ефикасном процесу припреме за успешну реализацију наредне Скупштине УН за животну средину, која ће се одржати се 2021. године у Најробију.
Састанку у Трондхајму присуствовали су председник и потпредседници Скупштине УН за животну средину (УНЕА 5).
"Човечанство се суочава са убрзаним климатским променама, повећањем температуре и драматичним изумирањем биљних и животињских врста", рекао је Триван говорећи у својству потпредседника УНЕА 5.
Истакао је да је мало времена остало за ефикасан глобални одговор, али да је он изводљив.
"Мотор промена позитивних и негативних је капитал и профит и његови власници. Власници капитала разумеју планетарне изазове с којима се сви ми суочавамо и имају капитал да утичу на решавање проблема о којима данас дискутујемо и то је велика предност коју треба да узмемо у обзир", казао је Триван.
Током билатералног сусрета са министром животне средине и климе Норвешке Олом Елвестуеном, који је и председавајући предстојеће УНЕА 5, Триван је оценио да Србија и Норвешка имају одличне односе.
Такође, изразио је и захвалност на досадашњој помоћи коју Норвешка пружа Србији у достизању европских стандарда у заштити животне средине и реализацији пројеката.
Указао је, како је саопштено из Министарства заштите животне средине, да је Србија спремна за преговоре и да имамо одличну сарадњу са ЕУ на припреми поглавља 27.
У разговору су размотрене могућности интензивирања сарадње два министарства у свим областима заштите животне средине, од пошумљавања, преко програма националних паркова, до енергетске ефикасности.
Министри Триван и Елвестуен су размотрили могућности коришћења финансијских средстава ЕЕА и грантова као и програма прекограничне сарадње са суседима који су чланице ЕУ.
Триван је у Трондхајму учествовао и на отварању Девете конференције о биодиверзитету, која се одржава од 2. до 5. јула у организацији Програма УН за животну средину.
Конференција се бави изазовима постизања визије за биодиверзитет до 2050. године и путевима потребних промена за развој глобалног оквира за биодиверзитет након 2020. године.
