Наш овонедељни саговорник је и новинар у Hardwired магазину (некадашњи Nocturne magazine), свира перкусије у школи бразилске музике „Самбанса”, бави се борилачком вештином Капуера Ангола, а запослен је у ИТ фирми у којој ради на развоју апликације за дигиталне аудио уређаје.
- Радијска емисија се тек сахуктава и некако сам успео да је убацим у живот поред свега - каже Ненад кроз осмех, додајући да се „Reggae Fever” емитује сваке среде од 21 час и траје пола сата. - За сада, правим само селекције, да видим да ли ћу успети да издржим тај континуитет. После ћу мењати лого и име, убацићу и (раз)говор. Свака емисија је замишљена да има неку одређену тему.
Шта је оно што те је привукло свету музике, нарочито тој афричко-америчкој комбинацији?
- Да, све се заправо врти око афричких стилова, јер сва музика је у корену афричка, реге посебно. Практично, настали су од робова који су из Африке доведени у Америку.
Да, али су експанзију доживели управо доласком на амерички континент...
- Тако је. Ту је настала та занимљива егзотична комбинација. Из домовине су их пребацили у ново окружење и изродиле су се, наравно у комбинацији са људима из Европе, занимљиве комбинације и у музици и физичким активностима. То је, заиста, култура за себе и није ти довољан један живот да проучиш само то. Свака грана је огромна и сама за себе, има много да се истражује, нарочито што нема много тога на интернету, него мораш да сазнајеш директно од људи који су у том свету.
Шта је оно што је тебе привукло свему томе?
- Аха, да, то је било питање... Па, све то ме је привукло. У целу причу сам кренуо почетком средње школе, првенствено кроз реге музику са Јамајке. Одатле је све почело, па сам дошао и до Бразила и Африке. Код регеа ме је привукло то што је потпуно другачији од било чега што сам до тада чуо и било ми је природно да га слушам. До тад нисам био сигуран шта волим од музике. Био је то радосни, детињи моменат, али и прилично озбиљан где се причало о битним темама. Суштински, реге има јаке поруке, вредне за размишљање.
Колико је данас реге музика оличење свега што си навео?
- Зависи... Као и у сваком жанру, имаш поделу на комерцијалне стилове и на мало искренију страну која је и даље остала оно што је била. Има много много младих извођача и продуцената који су фасцинирани старим мајсторима, па се осете и њихови утицаји, те настављају да живе старе поруке кроз млађе генерације. Комерцијалну страну не пратим.
На који начин, онда, конципираш своју емисију и како правиш селекције?
- На пример, баш ми је један од циљева да „промовишем” и откријем нове извођаче који прате стару школу, али уз нове и модерне утицаје. Они су ту и даље, још увек та врста регеа живи, само га треба ископати, треба га тражити, није на изволт’е и неће га нико промовисати јер није бизнис.
Колико је та „old school” реге музика пријемчива младима, јер они треба и да је изнесу?
- То нисам сигуран, видећемо. Мислим да на „прву лопту” многима није. Квантитативно их је мање, али квалитет је присутан. Мислим да људе ипак привлачи оно што је квалитетно, колико год то звучало наивно.
Колико генерално музика има утицај на људе и младе? Имам утисак да је музика раније била саставни део свачијег живота, штавише, била врло важан и утицајан сегмент. Каква је данас ситуација?
- Јако је важна, пођеднако је битна.
Колико је искривљујемо као друштво, ако тако могу да кажем? Какав смо пример генерацијама које долазе?
- Хм... Тешко питање, не знам шта бих ти рекао. Покушавам то да гледам најопширније, да све то треба да прође. Човечанство је као беба, мора да прође све те „бесне глисте”, иако их сви већ дуго проживљавамо. Раније је била другачија ситуација, верујем да сад треба мало тог „треша”, па ћемо се вратити на нешто нормалније.
Можемо ли да кажемо да у свакој генерацији музика одраз ситуације у друштву? Или музика има већи утицај на друштво?
- Дефинитивно има свега. Све је повезано и не можеш тачно наћи границу шта је прво почело на шта да утиче. Оно што се људима нуди је једно, а оно што људи прихватају и узимају, то је друго. Свако за себе треба да одреди да ли ће да прихвата оно што добија. По том принципу све функционише.
Да ли данас влада „музички мрак”? Форсирају се одређени жанрови и трендови, а баца се сенка на нешто што је квалитетније...?
- Добро, нисам очекивао овако тешка питања... Мислим да све опет зависи из ког угла се посматра. Можда нисам довољно упознат са тим какво је тренутно стање, шта је најпопуларније, ја то не видим, не гледам на ту страну.
Ти си бацио мрак на мрак...
- Рецимо.
С друге стране, ти као новинар који се бави музиком, какав утисак стичеш - колико је ватрене енергије међу слушаоцима/ читаоцима?
- Нисам приметио превише ту ватрену енергију, макар не у томе што ја пишем. Али увек постоји велика заједница која то слуша, прати и подржава. Није да је мртвило.
Леа Радловачки
