Управник Педијатријске клинике у Институту за мајку и дете др Владислав Вукомановић каже да је препуна сала у којој се одржава скуп охрабрујући знак да наша земља препознаје тај сегмент здравственог збрињавања и здравствене неге као веома важан.
У Србији према неким подацима постоји измењу 1.500 и 2.400 деце којима је потребно палијативно збринајвање. Услове је неопходно остварити на примарном, секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите, рекао је Вукомановић.
Он је додао да је циљ палијативног збрињавања да се обезбеде сви услови да болесници са најтежим оболењима, којима је непосредно угрожен живот, проведу највећи део времена у својој кући у окружењу своје породице.
Вукомановић каже да је у Институту за мајку и дете тренутно 17 или 18 пацијената који су за палијативно збрињавање.
И болесници са тешким хемато-онколошким оболењима спадају у групу за палијативно збрињавање, али на срећу велики део те деце се може на крају излечити, нагласио је он.
Докторка Славица Остојић каже да је са напретком медицине све успешније лече тешке болести код деце и адолесцената и да је смртност све мања.
Међутим, све је више болесника који болују од тешких неизлечивих болести и са продуженим животним веком. Неопходно је да се побринемо да квалитет живота те деце и њихових породица буде што бољи, нагласила је она на скупу.
Пре две године (2016.) објављен је национални програм за палијативно збрињавање деце у Србији. Формирана је радна група Министарства здравља за палијативно збрињавање деце са циљем да се убрза имплементација палијативног збрињавања деце у пракси, израдом стручно методолошких упутстава.
До скора је палијативна нега била фокусирана углавном на потребе старијих пацијената који болују од неизлечивих болести, док су потребе деце за том врстом неге биле превиђене.
То се мења у последњих неколо година у свету, па и у Србији. Палијативно збрињавање деце је базирано на истим принципима као и код одраслих особа, морају се респектовати различитости и специофичности потребе деца и њихових родитеља, појашњава Вукомановић.
Подсећа да породица жели, али и њихово тешко болесно дете буде збринуто у кућним условима окружен најмилијима, али и да тешко болесна деца желе да остану код куће.
Пракса педијатријске палијативне неге почиње системски да се развија седамдесетих година прошлог века. Установљена је са циљем да се смањи патња тешких болесника и његове породице и обезбеди најбољи квалитет неге током живота и у периоду умирања.
Предвиђено је да Конгреси педијатријске палијативне медицине буду одржани једном у две године са циљем да се размене домаћа и интернационална искуства о новим сазнањима што се тиче педијатријског палијативог збрињавања.
