Циљ кампање, која ће трајат још пар месеци, јесте да се подигне свест о важности првих 1.000 дана живота и значају раних искустава за развој детета.
“Прве године живота представљају критичан период прилагођавања и реаговања на интервенције. Када су деци ускраћени адекватна исхрана, подстицај и заштита, штетни ефекти могу довести до дугорочних последица за дете, породицу и заједницу уопште”, каже се у уводу у кампању. То је садржај аксиома је чији садражај у конкретним условима конкретне заједнице није лако испунити. У зависности је од економског потеницијала шире друштвене заједнице и породице, као и од низа културолошких и обичајних прилика.
- Уницеф, заједно с Владом Србије, ради на томе да обезбеди да сва деца у Србији имају најбољи почетак живота. Свако дете, без обзира на тешкоће с којима се суочава, може достићи пуни потенцијал уз љубав, правилну негу, одговарајућу исхрану, укључујући и дојење, и заштиту коју им пружају родитељи или старатељи, и уз правовремену и адекватну стручну помоћ кроз услуге у заједници - рекао је директор Уницефа у Србији Мишел Сен Ло и истакао да најефикасније интервенције подразумевају сарадњу између више ресора и да да ће ова кампања пробудити свест код родитеља и старатеља о томе зашто је сваки тренутак у подизању детета важан.
Тако се и после камапање очекује контунутет у раду служби које пружају подршку породицама.
Рана искуства утичу на развој мозга. Када су рана искуства пре свега негативна, код деце се развијају емотивни проблеми и проблеми у понашању и учењу, а ако нема циљаних интервенција, они могу да потрају током целог живота. На пример, деца која су искусила хронично злостављање и занемаривање током првих неколико година живота могу живети у сталном стању раздражљивости или дистанцираности, јер очекују опасност иза сваког угла. Да би научио и прихватио нове информације, мозак детета мора бити у стању „будности и смирености“, а то стање дете које је било изложено трауматичним догађајима ретко постиже.
Стручњаци су сложни у томе да деца, да би остварила пуне потенцијале за раст и развој, треба да имају топлу и подстицајну везу с родитељима. Такође треба да се квалитетно хране, да буду заштићена од болести, да имају прилике за рано учење и да расту и развијају се у безбедном и стимулативном окружењу.
Научна је чињеница да се људски мозак у периоду од зачећа до треће године развија брже него икада касније у животу. До треће године развије се око 90 одсто мождане масе. Током првих година живота неурони у људском мозгу формирају везе невероватном брзином од 700 до1000 веза у секунди и таква брзина се касније никада више не достиже. Треба знати и да је с три године живота мозак детета двоструко активнији од мозга одраслог човека и да се око 50 до 75 одсто енергије, током првих неколико година живота, троши на развој мозга.
Све што дете види, додирне, окуси, помирише или чује у првим годинама помаже да се мозак обликује за размишљање, осећања и учење. Догађаји у најранијем детињству утичу на читав живот. Да бисмо позитивно утицали на будућност деце, морамо препознати проблеме и реаговати на време – мото је мултидисципланарног приступа развоју детета у прве три године живота.
Како се истиче, нежељени догађаји и утицаји, као што су екстремно сиромаштво, злостављање или занемаривање, могу да ослабе мождану структуру и да доведу до тога да систем за одговор на стрес стално добија стимулусе. Сигурно и стабилно окружење, као и брижни и подстицајни односи у најранијим годинама, спречавају или поништавају штетне ефекте стреса и дају дуготрајне позитивне ефекте на учење, понашање и здравље.
В. Ц.
