У раду симпозијума учествује 114 стручњака из ове области из Србије и региона, те 21 предавач, међу којима су и академик проф. др Вида Демарин из Загреба и и Бојана Жван из Љубљане. Током два дана они ће дотаћи све теме у вези с узроцима, дијагностиком, лечењем и компликацијама исхемијског можданог удара.
“ Исхемијски мождани удар је болест друга по смртности у свету, а прва по инвалидитету – објашњава директор Килиничког центра Војводине, неуролог, проф. др Петар Сланкаменац.
То је, како каже, болест која оставља инвалидност у великом проценту.
“Практично две трећине оних који преживе мождани удар у извесној мери зависно је од других јер имају одређени проценат инвалидитета. Оно што забрињава јесте да се исхемијски мождани удар дешава код релативно младих људи, који су још радно способни, што представља огроман и социо-економски проблем. Податак да у Војводини дневно 15 људи доживи удар довољно је алармантан и подстакао је нас који се бавимо овом патологијом да размишљамо о томе да направимо једну врсту школе у Војводини, како би се побољшала сазнања, пре свега лекара опште праксе, а такође и неуролога на нивоу секундарне заштите, али и становништва, као и начин лечења таквих болесника”, објашњава професор Сланкаменац.
Каже да, за разлику од пре две деценије и више, када нису постојали терапијски избори, медицина данас располаже с великим спектром различитих терапијских приступа, али је јако важно да пацијент дође у одређено време, како би се могао применити онај метод који може да доведе до успостављања проходности запушеног крвног суда.
Временски прозор за лечење можданог удара је термин који означава време до четири и по сата од настанка болести, када може да се венски примени терапија која практично растопи тромб. Професор Сланкаменац истиче да је исход бољи уколико пацијент раније стигне.
“Није свеједно да ли је неко добије ту терапију након 90 минута од почетка болести или после два и по или три и по сата. Они који је добију у току 90 минута имају три пута већу шансу да се опораве, него они који су је добили након четири сата”, каже професор Сланкаменац.
“Због тога људи морају да науче да препознају прве знаке можданог удара, који се манифестују или слабошћу руке, или искривљеношћу уста, или сметњама у говору“, истиче Сланкаменац.
Додаје да, уколико дође у распону од четири и по сата, може се применти адекватна терапија која практично растопи сам тромб, и успостави се поново проток у том крвном суду.
“Ми смо лане почели с најновијим методама рада, а то је вађење тромба. Уколико пацијент стигне и нешто касније, и до шест сати, могуће је уз одрђене уређаје извадити тромб и успоставити одговарајућу реканализацију. На тај начин се побољшава неуролошко стање пацијента и убрзава његов опоравак. То је практично једина могућа терапија у данашње време”, навео је професор Сланкаменац.
Професор Сланкаменац подсећа на то да су фактори ризика за настанак исхемијског можданог удара опште познати на нашем подручју - повишен крвни притисак, поремећај метаболизма масти, шећерна болест, пушење, лоше навике посебно у исрхани, као и смањена физичка активност. То су узроци промена на крвним судовима, што има за последицу њихово зачепљење, услед чега долази до шлога.
Зорица Милосављевић
