Улепшавање стварности и живот за лајк

НОВИ САД: Тему како смо живели пре друштвених мрежа могли би да појачамо па да одемо тако далеко и сетимо се живота пре мобилних телефона, кад су се виђања са пријатељима заказивала испред Катедрале, Путника, Милетића, хотела “Војводина”, али пошто је мобилни постао свакодневица, а друштвене мреже немају сви, довољно је да се присетимо само како је изгледао живот пре Фејсбука, Инстаграма, Твитера...
Društvene mreže Foto: Fejsbuk
Фото: Фејсбук

Многи и данас тако живе, неко би рекао “ослобођени од вишка информација”: куд им се смуцају пријатељи по белом свету, бројчаног стања фамилије, свакодневних рођендана који се већ по аутоматизму честитају; с друге стране, многи се данас одлучују да имају само једну друштвену мрежу, јер им и она одузима већ озбиљну количину времена у току дана. Сходно броју пријатеља, односно пратилаца, зависи и време проведено испред рачунара и обично тих пет минута, “само да се провери шта има ново”, убрзо се претвара у сате.

Информација да ће Инстаграм и Фејсбук да склоне број лајкова испод фотографија, јер су истраживања показала да лоше утичу на самопоуздање код тинејyера, што је, наводно, довело и до смртних случајева широм планете, изазвала је опречне коментаре. Неки то подржавају, док ће другима да квари посао.

Ипак, да младе од малих ногу треба “спремити” за друштвене мреже побринули су се творци нове платформе “Тик-Ток” намењене искључиво младима у којима уз кратки музички запис изводе разне гримасе и “керефеке”, у жељи да буду што више различити од својих вршњака, а самим тим добију више свиђања, односно лајкова.

Друштвена мрежа која је наизглед у почетку била замишљена да споји пријатеље на другим крајевима света, али и отвори нове пословне опције, чувени Фејсбук, данас је главни оглашивач производа, фирми, личних ставова и разно-разног маркетиншког пласмана. У мору информација, рекламе су прилагођене баш вашим кликовима на Гуглу, те уколико планирате путовање и тражили сте неки повољан аранжман, гле чуда, Фејсбук ће вам то и понудити. И не само то, већ и туристичке агенције које се налазе у вашој напосредној близини, према локацији на којој сте тренутно.

Инстаграм су преузеле млађе генерације, па је данас најважније направити добру слику и то на што атрактивнијој локацији.

Питали смо старије Новосађане да ли имају Инстаграм, и махом смо добили одричан одговор, да им то није потребно у животу. Чињеница је да су се људи пре друштвених мрежа више дружили, а данас се на кафи са пријатељима тек мало можете и испричати пошто сте све претходно сервирали на тацни и то на друштвеним мрежама или, другим речником постовали на лајни.

Када је реч о ставовима и мишљењима, Твитер је најгласнији, те су бројни твитераши постали баш утицајни, а  људи са пуно пратилаца данас на Инстаграму су “инфлуенсери”, којима разни брендови нуде новац за рекламу, па од тога могу да зараде плату за рачуне, па и више.

Живот пре друштвених мрежа нам је мање информација давао о људима које познајемо или уопште не познајемо, зависно од тога ко нам је у кругу пријатеља или пратилаца, односно оних које пратимо, можда смо имали и лепшу слику, или неко путовање чули од њих из прве руке. Рођендани су се честитали позивом на телефон, и требало је да вам је неко стварно важан, па да се сетите датума; данас је за то задужен Фејсбук, да нас подсети коме смо па то заборавили да честитамо.

Психолози тврде да на друштвеним мрежама често улепшавамо стварност, фотошопирамо слике и желимо да се представимо у што бољем светлу. Тешко је одупрети се тренду кад “сви то раде”.

Међутим, они који изаберу да поподне проведу уз књигу, уместо за рачунаром, углавном вас неће  обавестити колико уживају у томе. Можда и хоће, ако је неко баш одлучан у намери да услика своје поподневно читање, али онда је могуће да у томе што ради не ужива, већ само имитира да чита (улепшава стварност).

Друштвене мреже су направиле пробој кад је комуникација у питању, и данас су многима неопходне за посао, али препорука је да се користе умерено. Исти случај важи и за објаве. Важно је и родитеље едуковати да треба да постоји старосна граница када је детету дозвољено да се служи друштвеним мрежама. Време проведено на чету с пријатељима, у односу на оно које смо провели у живом разговору, не може се мерити ниједним лајком, постом, кликом, твитом, шером и осталим новим речима који смо брзо морали да научимо и уведемо у свој речник како би се боље разумели.

Маша Стакић

EUR/RSD 117.1484
Најновије вести