Такозвани пертусис изузетно је заразна болест, посебно опасна за одојчад, а информације које о њој стижу из региона, такође су забрињавајуће - ова болест хара Хрватском, а у БиХ је у петак преминула и двоипомесечна беба.
Код ње је потврђено присуство бактерије која изазива велики кашаљ, а преминула је у петак у Мостару. Иако за ову болест постоји вакцина, беба није била вакцинисана, а према речима надлежних, имала је и друге здравствене проблеме.
- И поред свих мера које су колеге с клинике за педијатрију предузеле, дете је нажалост преминуло. Могу рећи да је дете имало и неке друге здравствене проблеме, и могу вам рећи да дете није било вакцинисано, да ли због тих болести или не, али то је период кад се прва доза за хрипавац даје у другоме месецу - рекао је Ениз Чолаковић, директор Завода за јавно здравство ХНК.
Према писању "Политике" у Хрватској је регистровано 114 случајева великог кашља.
Епидемиолог Хрватског завода за јавно здравље Горанка Петровић изјавила је да је Хрватској званично потврђено 114 случајева великог кашља, да је петнаестак сумњивих, а највише их је, каже, из Сплитско-далматинске жупаније, око седамдесет, док је у Загребу 17. Хрватски медији данима су пуни апела родитељима да вакцинишу своју децу и спасу им животе.
Оболелих има и у Србији, најугроженија деца до годину дана
Док медији у Хрватској упозоравају на могућу епидемију, у Србији је до октобра ове године регистровано чак 78 случајева. Подаци Института за јавно здравље Србије показују да је већина оболелих од великог кашља била млађа од 20 година. Највише случајева је пријављено у Београду (24) и у Сремском округу (23).
После деце до 12 месеци, највише оболелих откривено је код деце узраста од 10 до 14 година (21 оболели). Међу оболелима је било и 12 старијих од 20 година.
Инфектолошкиња проф. др Елеонора Гвозденовић истиче за "Блиц" ТВ да је болест напорна и дуготрајна, али да не доводи до већих компликација.
- У току великог кашља у периферној крвној слици долази до веће појаве белих крвних зрнаца, по томе је карактеристичан. Њега не прати повишена температура иако је повишен број белих крвних зрнаца и њега изазива борбатела. То је једна бактерија, међутим та бактерија је резистентна на све ове антибиотике који су познати - каже проф. др Елеонора Гвозденовић.
Међутим, велики кашаљ, није безопасан за новорођенчад и малу децу, па најважнију улогу има вакцина.
Симптоми
Велики кашаљ је заразна болест изазвана бактеријом бордателом пертусис која напада дисајне путеве, а поред тога што се лако преноси капљичним путем, додатну отежавајућу околност представља тешко успостављање дијагнозе. Први симптоми јављају се тек 7 до 10 дана после инфекције. Цурење из носа и кашаљ који се развија у нападе праћене зацењивањем, које може довести и до недостатка ваздуха код беба, неки су од симптома. На удару великог кашља најчешће су малишани који нису стигли да приме све неопходне дозе вакцине. Такође и тинејџери и одрасли код којих је имунитет ослабио могу оболети од великог кашља.
Педијатар и начелница Дома здравља Палилула др Оливера Тодоровић истиче да су код нас присутни спорадични случајеви правог великог кашља, јер је становништво углавном вакцинисано.
Наводи и да вакцина пентаксим, која се даје против великог кашља, спада у редовне вакцине и да је годинама на тржишту.
- Нема бојазни да је дете прими, прима се у редовне три дозе до годину дана. Затим иде ревакцина у првој години и касније иду ревакцине по календару вакцинације. Само молимо родитеље да испоштују календар вакцинације и свог педијатра и медицинску струку пре свега - каже др Тодоровић.
Дејство вакцине временом слаби, па се велики кашаљ може јавити и код одраслих услед ослабљеног имунитета.
- У одраслом добу он изгледа блаже него што би изгледао у том дечијем узрасту. Дијагноза може да се постави лабораторијским методама, не може да се постави само на основу клиничке слике - каже др Гвозденовић.
Према информацијама из Института за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут”, вакцинација против великог кашља у Србији је реализована код 91 посто деце, али је за потпуну имунизацију потребно да тај проценат буде 95%. Најмање њих вакцинисано је у Београду – око 85 процената.
Блиц, Дневник
