Учесници су били васпитачи, наставници, директори, стручна друштва, представници Националног просветног савета, наставничких факултета, синдиката, организација цивилног друштва, као и делегати међународних партнерских организација.
Представивши тренутно стање у образовању и степен остварености постојеће Стратегије, ресорни министар Младен Шарчевић истакао је изазове, чије ће решавање бити приоритет у наредном периоду. Као опште циљеве навео је унапређење свеукупног квалитета система образовања и васпитања, те његово усклађивање са непосредним и развојним потребама појединаца, у економском, социјалном и културном контексту.
Иако је од 2016. до 2018. у вртиће уписано око 10 одсто више малишана, напоменуо је како је потребно још више деце укључити у предшколски програм, стављајући акценат на квалитетан инклузивни програм.
– Садашњи систем чини мрежа од 445 установе, и то: 162 јавне предшколске установе са 2.464 објеката и 283 приватне предшколске установе са 378 објеката – додао је Шарчевић, напоменувши да и неке осмолетке реализују припремни предшколски програм. – Према подацима Републичког завода за статистику, 2018/19. године је 218.567 деце било укључено у предшколско васпитање и образовање (55,4 одсто), док је припремним предшколским програмом обухваћено 65.067 деце (97,06 одсто).
Он се осврнуо и на нову концепцију донету 2018. године – „Године узлета”, као саставни део Правилника о основама програма предшколског васпитања и образовања.
Препознајући важност образовања за решавање друштвених и економских изазова, Европска уније пружа подршку Србији у спровођењу реформе образовања, те ће у наредних неколико месеци, осим у Београду, стручне консултације бити одржане и у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.
С. Милачић
