До данас 3.572 адвоката из целе Србије (регионалних адвокатских комора) пријавило за пружање овог вида правне помоћи на листу Адвокатске коморе Србије (АКС), речено је Танјугу у тој комори.
Пријава на листу није орочена и увек може бити ажурирана, поручују из АКС.
Закон је определио три категорије грађана који имају право на бесплатног адвоката, а то су пре свега они који примају социјалну помоћ или дечији додатак.
У другој категорији су грађани чија су примања толика да би спала на ниво потреба за социјалном помоћи или дечијим додатком када би сами ангажовали и плаћали адвоката.
Трећа група корисника није опредељена финансијским статусом, већ они право на бесплатну правну помоћ добијају као “рањиве групе”.
Закон је дефинисао 13 таквих група међу којима су деца, инвалиди, жртве породичног насиља, жртве трговине људима, организованог криминала, тероризма, азиланти, избеглице, грађани са упитном пословном способношћу...
Помоћник министра правде Чедомир Бацковић за Танјуг описао је како ће изгледати тражење и добијање бесплатне правне помоћи за грађане у пракси.
"Тражилац бесплатне правне помоћи иде у општину (јединицу локалне самоуправе) и обраћа се службенику који обрађује захтеве за пружање бесплатне правне помоћи. Службеник је правник који је добио акредитацију Министарства правде да је прошао неопходну обуку за поступање у овим случајевима", навео је Бацковић.
Обуку је до сада прошло око 300 службеника општина и они ће утврђивати да ли и ко испњава услове за добијање бесплатне правне помоћи.
Када утврде да тражилац има право на бесплатну правну помоћ, службеник ће га упутити или у јединицу службу локлане самоуправе за пружање бесплатне правне помоћи или код адвоката, у зависности од конкретног случаја.
"У упуту ће писати име и адреса адвоката, од којег ће тражилац добити бесплатну правну помоћ која иде на терет локалне самоуправе, односно државе", навео је Бацковић.
Рок у коме мора да се одлучи о захтеву за бесплатну правне помоћ је осам дана, а у хитним случајевима три дана, што, како је навео помоћник министра, не значи да се захтеви неће решавати одмах.
Докази које ће грађани подносити приликом захтева су потврда да се прима: социјална помоћ, дечији додатак, плата или укупна имовина.
Када су у питању заштићене групе, службеник ће из захтева тражиоца видети природу проблема због које тражи бесплатну правна помоћ и утврдити да ли грађанин има право на њу, а у случајевима дискриминације и азила службеник ће грађане упућивати на невладине организације, указао је помоћник министра.
Ако је у питању бесплатна правна подршка - за разлику од помоћи (коју пружају само адвокати), службеник може грађанина да упути на разне невладине организације, код јавног бележника, медијатора.
Да ли грађанину треба правна подршка или помоћ одређује то - да ли спорна ситуација захтева учешће суда, јер пред судом поступају само адвокати, који су једини овлашћени за пружање бесплатне правне помоћи.
Ако је у питању само давање инфомрација, попуњавање формулара или правни савет онда подршку може да пружи цивилни сектор, јавни бележници, медијатори.
Председник Адвокатске коморе Београд Југослав Тинтор каже да овај вид правне помоћи јесте бесплатан за грађане, али није бесплатна за адвокате.
"Адвокатима ће се њихов рад плаћати по тарифи коју одреди држава у констултацијама са адвокатуром које су још у току", указао је Тинтор у изјави за Танјуг.
Иако се још увек не зна колико грађана има право на бесплатну правну помоћ, нити колико њих ће поднети захтев за остваривање тог права, Тинтор је истакао да адвокатура има спремну логистику и добар одзив адвоката.
Напоменуо је да ће се адвокати за бесплатну правну помоћ бирати уређеним системом кол центра Адвокатске коморе, попут оног који годину дана функционисе за постављање бранилаца по службеној дужности.
“Систем кол центра ће бити примењен и у систему пружања беслатне правне помоћи, јер је то једини начин да се отклони узрок потенцијалне корупције, а овај предлог наишао је и на подршку министарке правде. На овај начин се види број додељених предмета, коме су додељени, шестомесечни и годишњи пресек који омогућава прачење система и лоцирање евентуланих проблема", нагласио је Тинтор.
У Министарству правде које ће водити Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке бити јавно доступан на његовом сајту, а претраживање ће бити могуће према групи пружалаца.
Када су у питању средства за плаћање накнада, кажу да су за ову годину обезбеђена средства за почетак примене закона, јер се не очекује рефундација трошкова.
Законом је дефинисано да трошкове бесплатне правне помоћи финансира јединица локалне самоуправе у износу од 50 одсто, а преосталих 50 одсто финансира се из републицког Буџета, тако што се врши рефундација средстава јединици локалне самоуправе по извршеном поступку.
За 2020. годину, планирана су средства у складу са анализом израђена током писања закона, а Законом о буџету за 2020. годину биће прецизиран износ средстава која ће бити намењена за бесплатну правну помоћ.
Министарство правде предузело је све мере и донело неопходне подзаконске акте како би успешно почела имплементација закона који од данас грађанима гарантује беспатну правну помоћ, изјавила је министарка Нела Кубуровић.
Грађани који су се због сиромаштва или других тешких животних ситуација тешко одлучивали да правду потраже пред судом, од данас могу да рацунају на бесплатну правну помоћ, а Кубуровић каже за РТС да је извршен упис у регистар лица која пружају бесплатну правну помоћ.
"Када је реч о локалној самоуправама, више од 300 правника који испуњавају услове прошло је обуку и добили су дозволе од Министарства правде", рекла је Кубуровић.
У неким локалним самоуправама кажу да немају конкретна упутства министарстава из којих редова да бирају људе који ће радити тај посао.
Министарка Кубуровић истиче да је тај закон потпуна новина у нашем правном систему и да ће се координисано радити на отклањању недоумица.
"Општине су и до сада, према Уставу, биле пружаоци бесплатне правне помоћи. Новина је да морају имати специјализована лица која могу да обрађују захтеве и доносе решења да ли неко испуњава услове у складу са жаконом или не", објашњава министарка.
Објашњава, такође, да грађани са захтевом одлазе у локалну самоправу и подносе одговарајућу документацију којом доказују припадност групи која има право на бесплатну помоћ.
"У року од осам дана локална самоуправа треба да обради захтев и утврди да ли лице испуњава услове или не. Ако испуњава, доноси се посебно решење и лице се упиућује код конкретног адвоката који пружа правну помоћ", рекла је она.
Адвокатска комора Србије је Министарству доставила листу од 3.000 адвоката који се уписују у регистар који ће бити јавно доступан на сајту министарства.
"Грађани нису ти који одредују адвоката, већ запослени у локалној самоуправи контактирају Адвокатску комору Србије која цХе равномерно распоредити случајеве одређеним адвокатима са листе", рекла је Кубуровић.
Каже да адвокати неће радити бесплатно.
Услуга је бесплатна за грађане, али ће бити плаћена из буџета Републике Србије и локалних самоуправа.
Почиње примена дуго очекиваног закона који регулише област бесплатне равне помоћи, а треба да омогући једнак приступ правди свима, без обзира на материјално стање.
Већ овога преподнева, на врата локалних самоуправа широм Србије могу да закуцају и затраже бесплатну правну помоћ људи на рубу егзистенције, корисници социјалне помоћи и они који би плаћањем скупих судских трошкова то постали.
Трећу категорију грађана који имају право на бесплатног адвоката или савет су рањиве групе, жртве насиља, азиланти, жртве трговине људима, особе које нису радно способне, избеглице, сви они ће моћи да траже да их у општини саслуша службеник.
Око 4.000 адвоката пријавило се за бесплатну правну помоћ, а у Београду њих око 900.
У Адвокатским коморама кажу да ће се адвокати бирати уреденим системом кол центра, попут оног који функционише за постављање бранилаца по службеној дужности.
У припрему Закона о бесплатној правној помоћи, Србија је ушла пре 15 година.
То је један од најважнијих прописа у преговорима са Европском унијом о поглављу 23. Србија последња у Европи почиње са његовом применом.
Применом овог закона коначно би било омогућено да социјално угрожени градани, којих у Србији има 500.000, у потпуности остваре своја права.
