По броју оболелих и умрлих су чак испред малигних обољења. Интервентни кардиолог из Института за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици др Игор Томас каже како је у нашој земљи посебно висок број оваквих пацијената у односу на развијене европске земље, са обзиром на лошије животне навике, неадекватну исхрану и штетне навике као што су пушење и конзумирање алкохола. Пацијенти са акутним инфарктом срца, коронарном болешћу и ангином пекторис лече се уградњом стента.
- Срчана обољења могу да се поделе на она која су узрокована болестима крвних судова срца, односно коронарних артерија, болестима срчаних залистака и болестима срчаног мишића. Постоје и срчана обољења која су урокована болестима других органа и органских система, а индиректно оштећују срце. Ту се убрајају болести органа за дисање као што су астма и хронични бронхитис, болести јетре и бубрега и најзначајнија болест данашњице дијабетес мелитус, односно шећерна болест - наводи др Томас.
Коронарна болест је болест крвних судова срца. То су артерије које хране срчани мишић неопходним материјама и енергијом за рад срчаног мишића и кисеоником.
Срце је мишићни орган са две коморе и преткоморе које представљају шупљине кроз које протиче крв. Најважнија је лева комора која је представља пумпу која непрестано ради потискујући крв пуну кисеоником у аорту. Аорта је главни крвни суд који својим гранама које се даље рачвају на мање гране и допрема крв у сваки орган и мишић у телу човека. Прве гране тог великог крвног суда јесу коронарне или срчане артерије.
- Треба напоменути да је дијабетес мелитус, односно шећерна болест, један од најзначајнијих независних фактора ризика за настанак коронарне болести Са обрзиром на преваленцу и инциденцу оболелих, као и пројекције да ће се број оболелих у деценијама пред нама значајно повећавати, јасно је да ће коронарна болест, као и болест крвних судова мозга значајно бити учесталије уз захватање све млађе популације - истакао је др Томас.
- Стент представља механичку металну протезу или имплант која је облика решеткасте цевчице. Његова улога је да сужени или запушен крвни суд држи отвореним и на тај начин обезбеди несметан проток крви до свих сегмената мишића леве коморе - каже др Томас.
Атеросклероза који означава болест крвног суда, а морфолошки се огледа у таложењу масти, калцијума и деформацији облика крвног суда. Ова болест није резервисана само за срчане артерије, практично сви крвни судови у организму подложни су оваквим променама.
Сужење крвног суда настаје постепено, атеросклероза је дуготрајан процес која траје годинама, па и деценијама. Пацијент нема симптоме све док степен сужења артерије не пређе 70 до 80 одсто.
- Када је коронарна болест у питању, у таквим стањима јављају се тегобе као што су бол и стезање у грудима, врату, доњој вилици, чак и у стомаку. Медицински се овакав скуп тегоба, уколико лекар процени да је вероватни узрок сужен срчани крвни суд срца, назива ангина пекторис.Такви пацијенти се сврставају у групу са хроничним коронарним синдромом. Налаз и дијагностика морају да се допуне додатним прегледима, као што су ултразвучни прелед срца, тест оптерећењем - објашњава др Томас.
- Сам стент или више стентова који су уграђени код одређеног пацијента нису препрека за било које животне ситуације. Позната коронарна болест или високо ризичан пацијент су аларм за детаљан лекарски надзор, редовне контроле, али и примену свих мера физичке активности и дијете. Имплантиран стент је вид лечења пацијента који је у том тренутку био једино и најбоље решење - напомиње др Томас.
Друга група пацијената са сужењем крвних судова срца су они са акутно или нагло насталим прекидом протока у крвном суду, што се патофизиолошки презентује изумирањем дела срчаног мишића и тегобама које пацијент описује као јак бол у средини груди који треје дуже од 15, 20 минута.
За разлику од пацијената са хроничном коронарном болешћу и ангином пекторис, пацијенти са инфарктом срца захтевају хитну медицинску помоћ и лечење.
Кључ борбе против овакве болести представља примарна превенција која представља скуп мера, промена животних навика, примене циљане терапије у циљу спречавања појаве првог догађаја. То су пацијенти који су у високом ризику за настанак инфаркта срца, а да претходно нису имали такву болест.
- Терапија се уназад 30 година значајно мењала и напредовала уз све боље резултате у преживљавању и смањењу инвалидитета. До пре 30 година терапија у оваквим стањима је била оскудна и више се усмеравала на праћење пацијента, давање одређених лекова који су имали веома ограничен утицај на главни циљ у таквом стању, а то је успостављање протока у акутно запушеном крвном суду. Први важнији искорак је била примена лекова који су “отапали” свеже настали тромб у артерији и поново успостављали проток. Та терапија је била учинковита уколико се примени што пре од појаве тегоба. Она је и данас индикована и спасоносна, поготово у медицинским центрима који немају у свом тиму интервентну кардиологију и могућност уградње стента - прича др Томас и додаје како у Институту ка кардиоваскуларне болести Војводине постоји служба интервентне кардиологије која је доступна сваког дана у години, 24 сата дневно.
Практично, пацијент који има ове тегобе требало би што пре да позове службу хитне медицинске помоћи, како би под лекарским надзором био превезен у центар за ургентну инвазивну кардиологију.
Тада се ради веома брзо, након стручне и ургентне припреме пацијента у пријемој амбулатни, болесник одмах иде у салу за катетеризацију. Тамо га сачека спреман стручни тим у којем су интервентни кардиолог, обучена медицинска сестра-инструментарка и струковни радиолог.
- Циљ је да се интервенција која има за циљ поновно успостављање протока изведе безбедно и брзо. Што се пре изведе интервенција, шансе за трајним оштећењем срчаног мишића су мање - поручује др Томас.
Током извођења интервенције пацијент је потпуно свестан и не дају му се седативи и анестетици. Приступ срчаним артеријама је преко артеријског пута, то значи да се катетер, што је дуга, флексибила и специфична цев промера око 2мм, доводи до саме срчане артерије, кроз претходно пласирану жицу. Ово може да се ради преко артерије из руке или препоне.
- Дијагноза инфаркта срца се успоставља сумњом на основу тегоба и ЕКГ прегледом, а наредне дијагностичке процедуре су ултразвучни преглед срца на којем се региструју поремећаји у покретима оштећеног мишића леве коморе. Такође, специфичним тестовима из крви додатно се потврђује дијагноза акутног инфаркта срца - објаснио је др Томас.
- На крају овог првог корака имамо у рукама цев - катетер која улази у артерију руке и протеже се све до самог улаза у срчану артерију, а постоје две главне срчане артерије: десна и лева. Кроз тај катетер се даје контрастно течно средство које испуњава артерију срца и ми на ренгенском снимку видимо анатомију артерије и присутно сужење или потпуно запушење. Даљи кораци су након уочавања дела где је запушена артерија усмерени на уградњу стента. Преходно је битно да се веома фином и танком жицом прође у артерију и кроз запушен део. На ту жицу се “навлачи” стент - објашњава др Томас кораке ове интервенције.
Како напомиње, више година уназад сведоци смо еволуције софистицираности и карактеристика стентова што доприноси смањењу могућих компликација.
- Стент представља решеткасту цев која је веома танког промера и шири се тек након што се пласира на место које је било запушено. Ширење омогућава балон који је унутар стента, јер он мора добро да се рашири и утисне у крвни суд. Нове генерације стентова имају носач лека и лек на самом стенту, који делује наредних шест до 12 месеци и додатно лечи крвни суд - напомиње др Томас.
Након “отварања” крвног суда и успостављања протока, крв стиже у део мишића који је био без кисеоника и хранљивих материја одређено време.
- Интервенција може да траје од 15 минута до два сата, у зависности од комплексности и распрострањености наслага, плакова, унутар крвног суда и количине калцијума који веома отежава извођење интервенције и саму уградњу стента. Пацијент се премешта у јединицу интензивне неге или на одељење за акутни коронарни синдром, што зависи од општег стања и процене лекара. Даље следи опоравак, рехабилитација и праћење од стране кардиолога. Дужина болничког лечења након инфаркта срца код случајева који нису компликовани траје од четири до седам дана - напоменуо је др Томас.
Пацијенти са акутним инфарктом срца лечи се имплантацијом стента. У одређеним ситуацијама због многобројних разлога није могуће имплантирати стент или је сама интервенција ризична. Тада је једина могућност хитна хирушка реваскуларизација, односно успостављање протока премошћавањем болесног сегмента артерије ушивањем венског или артеријског графта, који снабдева срчаним мишић крвљу, заобилазећи запушени сегмент.
Друга група пацијената којима бива урађен стент су они са стабилном коронарном болешћу и ангином пекторис код којих је одређеним тестовима доказан недостатак кисеоника у срцу у напору. Обе групе пацијената имају имплантиран стент и потребно је да се придржавају савета лекара уз редовно узимање преписане терапије.
Како би се спречио нови кардоваскуларни догађај, требало би да се спроводе хигијенско-дијететске и медикаментозне мере.
- На првом месту истакао бих редовну физичкку активност, у коју пацијент треба да уђе постепено, нарочито уколико је до тада није имао. Физичка активност треба да се састоји од брзог пешачења минимум три дана недељно у трајању од једног до два сата. Саветују се и вожња бицикла, као и пливање. Физичку спремност и кондицију треба постепено подизати на ниво прилагођен старости пацијента, као и у складу са другим физичким ограничењима - саветује др Томас.
Исхрана би требало да се коригује и то тако што се смањује унос соли, угљених хидрата, поготово простих, а бели шећер би требало да се редукује или потпуно избаци из исхране. Животињске масти, као и пуномасни млечни производи, такође би требало да се редукују.
- Исхрана треба да буде усмерена на унос поврћа, белог меса, рибе, маслиновог уља, воћа у умереним количинама, доста течности од чега вода треба да буде заступљена 90 одсто. Бело брашно и бели хлеб треба избегавати, док су црни хлебови и интергалне компонентне пожељне. Припрема меса треба да буде без уља и поховања, углавном барена и грилована - препоручује др Томас.
Од болести које су најчешће присутне код ових пацијената, а делом су узроковале обољења срца и крвних судова, најчешће су шећерна болест и повишен крвни притисак, као и бубрежна слабост.
- Колико је ово позната чињеница додатно нас упозорава да је лечење повишеног крвног притиска и шећерне болести императив у секундарној превенцији и још више у примарног превенцији. Не треба заборавити да прекомерна телесна маса и гојазност додатно доприносе овим болестима - упозорава др Томас.
Медикаментни треман је неопходан код пацијената након инфаркта срца. Терапија је усмерена на снижавање масноћа у крви, првенствено ЛДЛ компонентне холестерола, који је у релеваним светским клиничким студијама велики фактор ризика за поновни кардиоваскуларни догађај.
- Ту се примењује велика група лакова, звана статини. Наравно, неизоставна терпија након уградње стента је антитромбоцитна терапија која се узима доживотно. Примењују се и бета-блокатори и АЦ-инхибитори који имају за циљ стабилизацију крвног суда срца као и заштите срчаног мишића.Уколико је срчани мишић значајно оштећен, примењују се лекови за срчану слабост, као и лекови за аритмије уколико постоји потреба - објашњава др Томас.
Ипак, живот са стентом нису само лекови, дисциплина у исхрани и редовна физичка активност.
- Уграђен стент не значи да је болест излечена, коронарна болест је прогресивна. Мере се примењују да би имплантиран стент остао проходан, али је још важније да се на преосталим сегментима крвних судова не развије друга нестабилна промена, која може да изазове нови инфаркт срца. То значи да пацијент са уграђеним стентом, као и и пацијент без претходног инфаркта и без стента, а са високим ризиком за настанак инфаркта, треба да проводе исте мере физичке активности , исхране, уз нешто другачије терапијске мере - упозорава др Томас.
Даљи ток болести зависи од многобројних фактора и деловања на што више њих.
- Забрањене су и штетне навике, као што су пушење и конзумирање алкохола. С обзиром да је то мултифакторијелна болест, циљ је да се превенција усмери на што више фактора. Само на тај начин може да се редукује могућност развоја новог кардиоваскуларног догађаја. Стент је знак да постоји коронарна болест, његово присуство није оптерећење које пацијент носи, он је подстрек за корениту промену животних навика, посвећеност свом здрављу и праћењу савета лекара и преписане терапије - поручује др Томас.
Љубица Петровић
„Војвођанско здравље” урађено је под покровитељством Покрајинског секретаријата за здравство
