Како истичу у Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине, проблеми настају пре свега због непоштовања постојећих прописа из ове области, сталног пораста генерисања отпада - са непоузданим подацима о количинама - те недовољног удела организованог сакупљања и збрињавања отпада.
Још већу главобољу задаје чињеница да нема адекватаног решења за коначно одлагање свих врста отпада, а посебно индустријског, али још и више оног опасног, јер не постоје постројења за складиштење и третман те врсте отпада. Војводину такође притиска и константан пораст броја „дивљих„ депонија, с једне, те ниски степен сепарације и рециклаже, односно низак степен коришћења материјалних и енергетских потенцијала отпада, с друге стране, а није занемарив ни утицај неекономске цене услуга сакупљања и одлагања комуналног отпада.
Према последњим истраживањима са терена и анализама, на територији АПВ је организованим сакупљањем комуналног отпада обухваћено око 70 одсто становништва, углавном урбаног. Највише је отпада органског порекла (29,6 одсто), следе стари папир (16,4 одсто) и пластика (12,9 одсто). Међутим, чак око 90 одсто свеколиког отпада одлаже се директно на депоније без претходне обраде. То практично значи да смо објективно прилично далеко од доследног спровођења Националне стратегије управљања отпадом, која пре свега претпоставља да се искористи и рециклира све што се може, а да се џаправо само оно што више нема употребну вредност одлаже на депоније или искористи за добијање енергије суспаљивањем.
„Велики број депонија, због неадекватног одлагања отпада заправо су сметлишта, јер се на већини отпад не третира на одговарајући начин, односно отпад се не сабија и не прекрива инертним матерјалом, а одвођење оцедних вода и гасова не одвија се контролисано. Истовремено, праћење стања животне средине и могућих утицаја депоније и депонованог материјала на околину се спроводи спорадично и недовољно”, истичу у Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине.
Решење је, наводе саговорници „Дневника” у ресорном секретаријату. у развијању система регионалног планирања управљања отпадом. Јер кључни резултат таквог регионалног управљања отпадом био би не само да се смањи сад већ драматичан утицај генерисања отпада на животну средину, него и да се омогући његово правилно одлагање и побољша ефиканост ресурса, те стимулише инвестирање у овој области и уопште поправи слика Војводине.
А она није нимало ружичаста, напротив. Подаци говоре да је просечна годишња продукција комуналног чврстог отпада у Војводини 600.000 тона, што представља 300 килограма годишње по становнику и заправо је релативно ниска у поређењу са земљама у окружењу. Но, управо због поменутог неадекватног система управљања тим отпадом, односно због практичног непостојање његове селекције и третмана, наша се покрајина сврстава у – угрожена подручја.
М. С.
За санацију дивљих депонија осам милиона динара
Један од највећих еколошких проблема у Војводини су неуређене депоније смећа уз готово сва насељена места. Готово сва количина сакупљеног комуналног отпада одлажу се на неуређена одлагалишта-сметлишта, без претходне селекције и третмана, са занемарљивим степеном рециклирања. Илустрације ради, у Војводини постоји око 50 организованих општинских и преко 500 концентрисаних дивљих одлагалишта. Уклањање дивљих депонија је стална активност комуналних предузеће и грађана, али за сада без неког великог ефекта због непостојања одговарајућих казнених мера. У циљу ажурирања података о броју и величини дивљих депонија на територији АПВ ресорни покрајински секретаријат је припремио упитник који ће се проследити свим локалним самоуправама. И само на основу тих нових података пружиће финансијску помоћ локалним самоуправама за реализацију пројеката санације дивљих одлагалишта отпада. Подсетимо, у ребалансу буџета АПВ за 2016. за ту је намену опредељено 8 милиона динара.
