Из неког разлога, како је Леа кренула у више разреде основне школе, никако није могла да добаци до петице пишући саставе из било које теме. Сваки пут би било – 4, солидно. Али, то је било недопустиво! Зар Леа, која пише песме, рецитује, глуми, обожава да чита, увек добија пет (некад и једина у разреду) из диктата, не може да бриљира у саставима?! Заиста, катастрофа.
Веровали или не, то је довело Леу до приватних часова и то само због писања тих глупавих, сваке године истих, досадних састава.
Сећам се, седи Леа код једне наставнице српског језика у пензији, блам је, јер ко још због састава иде на приватне часове, блам је, јер како је могуће да не уме лепо и добро да пише, блам је, јер треба да напише пред том женом текст на тему јесени, блам је, јер не може да мрдне даље од реченице типа: „Октобар је и наше улице су опет прекривене шареним шуштавим лишћем.” Блам је Леу, јер након тачке наставља да звера по зидовима начичканим гомилом урамљених слика, фотографија, можда и гоблена. Црвени се и труди да не дише, можда ће тако нестати у вратити се у учионицу и бити пресрећна што је добила четворку из састава. Ма, зашто мора из свега да има пет?!
Пензионисана наставница српског језика одлучује да прекине Леину агонију (што би се рекло, сморила се жена више) и смиреним гласом каже: „Стигла јесен, тачка.”
И тако, стиже јесен, кратко и јасно, једноставно и ефектно, а за њом стиже и прва петица на писменом задатку из српског језика!
На зиму, да се разумемо, није само тек тако „стигла зима”, али јесте био неки креативнији почетак, јер је Леа схватила да не мора да пише само онако како се од ње очекује, школски, како и остала деца пишу.
Све ово не би било толико необично да Леино, а и моје, омиљено годишње доба није управо јесен. Ова шарена и шуштава, да, кишна и мирисна, ако мене питате, пуна живота и свежине – јесен; то је време кад Леа и ја немамо алергије, презнојавања, вртоглавице; кад се с гуштом спава уз кишу и тешко ујутру извлачи из кревета; кад свака барица мора бити наша, а кишобран се шири ако се скоцкано кренуло у школу или на посао; најлепша путовања била су нам на јесен, јер Србија и Европа најдивније су тада, баш сада.
Леа Радловачки
