Учесници панела из Северне Македоније, Србије, Албаније и Хрватске сагласни су и да су последице одуговлачења евроинтеграција велике, јер је то највећи разлог што људи напуштају те земље у потрази за бољим зивотним условима.
Професор на Факултету безбедности у Скопљу Зхидас Даскаловски казао је да је ЕУ инструмент за демократизацију друштва, за успостављање боље тржишне економије, као и владавине права.
"Што пре уђемо у ЕУ то је боље за нас, али то не значи да не треба сада сами да радимо на томе да имамо демократска друштва", казао је Даскаловски.
Он је навео да је у овом моменту, према искуству, тешко да земље Балкана могу саме успоставити демократизацију друштва.
"Видимо да наше елите злоупотребљавају сам процес евроинтеграција тако да искуство каже да до сада сами нисмо успели да постигнемо пуно тога. Уместо да напредујемо у свим тим процесима демократизације и владавине права, ми назадујемо. Било би добро да ЕУ помогне те процесе и због нас и због њих", навео је Даскаловски.
Он је приметио и да су последице одуговлачења "бруталне".
"Грађани одлазе и то је страшан проблем за све нас и због тога што нам се смањује економија, али због тога што не постоји критична маса која треба да подржи процес демократизације и владавине права и побољшање економије", казао је Даскаловски.
Он је додао да и ако људи не одлазе из земаља Балкана, онда се искључују из свих процеса, постају апатични, не занима их никаква политика, ни процеси креирања јавних политика, ни процеси успостављања владавине права.
Новинарка из Србије Милица Кравић рекла је да за Србију ЕУ нема алтернативу, као и да је одуговлачење евроинтеграција губљење времена, у смислу успостављања владавине права, омогућавања слободе медија, економског просперитета.
Она је навела да без обзира на одуговлачење Србија има помоћ ЕУ у решавању одређених проблема, а користи и предприступне фондове, но то би све, сматра, било на вишем нивоу када би Србија била чланица ЕУ.
"Верујем у ЕУ, солидарност и да треба да се боримо. Не видим алтернативу, морамо да радимо сви заједно, чланице ЕУ, кандидати и други, знам да звучи као бајка, али ја верујем у то", казала је Кравић.
Новинарка из Албаније Едлира Гјони навела је да земље Балкана нису као Француска, Немачка и истакла да ако их и даље буду држали ван ЕУ, не могу ни бити као они.
Каже да у Албанији постоје проблеми чијем би решавању евроинтеграције сигурно помогле, попит корупције, и то не код грађана, већ код политичара, те организованог криминала.
"Нисмо испунили све критеријуме и кривица је и на нашој страни, али није лако бити одбијен", казала је Гјони додајући да у Албанији процентуално више људи верује у ЕУ, него у Бога.
Она је истакла да Албанија нема план Б, када је у питању алтернатива ЕУ и додала да ни САД нису алтернатива, као што многи мисле, јер су миљама удаљени.
Борна Сор из ЦЕО у Хрватској рекла је да не види праву алтернативу Европској унији, без обзира што, како каже, Хрватска од уласка у Унију уместо да напредује у демократизацији друштва, назадује.
"Радили смо добре ствари док нисмо ушли у ЕУ, али сада делимо последње месте са Румунијом и Бугарском по многим питањима", казао је Сор.
Навео је и да грађанима Хрватске није објашњен процес евроинтеграција до краја, те да они из тог разлога често сматрају да им Унија не помаже.
