Отварајући конференцију, државни секретар Министарства просвете др Ивица Радовић истакао је да је циљ пројекта овог министарства и УГ Амикус и Европског комуникационог центра “Негујмо ћирилицу како бисмо сачували аутентично писмо” део је приоритета Министарства, а то је неговање и очување српског језика, историје и традиције српског народа.
О вези ћирилице и школства, начинима на које се она користи у просвети и на који начин се уводи у дигитално доба говорила је Снежана Милошевић Јешић из Завода за унапређење васпитања и образовања при Министарству просвете. - Наш највећи ресурс и права ризница и за наставнике и за ђаке и за родитеље, јесте сајт ЗУОВ-а. У оквиру сајта имамо Национални образовни портал и у оквиру њега део који се тиче очувања кутлуре српског народа, и у оквиру тог дела сајта су материјали, а темељно место заузима ћирилица.
Она је додала да искуства показују да и у страном окружењу ћирилицу као писмо није тешко научити, а с њом се сложио и Предраг Милићевић, представник Регистра националних интернет домена Србије, поручивши да је .срб домен други ћирилични домен у свету, регистрован 2011. године, одмах после руског.
- Већ више од 10 година смо на интернету, али морам рећи да нас нема много под ћирилицом: регистровано је око 3.000 .срб домена – рекао је и нагласио да су у заблуди они који тврде да је претрага ћириличног садржаја слабија и ограничена.
- Напротив, Гугл препоручује да на веб адресама постоје ћирилични линкови, ако је сајт на ћирилици. Ћирилица је фонетско писмо и једина омогућава да се веб адресе читају онако како су написане. Од 2018. године .рс домен дозвољава коришћење специјалних графема попут ћ, ч, ж. То је важно јер се све више претррага обавља гласом, па је зато битно да вам на сајту пише “кожа”, а не “коза”, “шишање”, а не “сисање” на пример.
Бразилац у Србији због љубави према ћирилици
И док су се гости бавили разним аспектима ћирилице из угла институција, Тијаго Фереира, Бразилац у Србији, инфлуенсер и власник агенције “Србија за младе”, говорио је о својој љубави према овом писму. Како каже, у ћирилицу и српски језик заљубио се још у средњој школи, а та љубав довела га је до оне праве љубави, па потом и у Србију.
- Најлепша ствар коју сам доживео је то што је ћирилица фонетско писмо, те сам учио другаре да пишу чак и португалски језик – нагласио је овај Бразилац на одличном српском, готово без акцента. – Пишем ћирилицом на Инстаграму, из јединог разлога јер ми је ћирилица лепа. Покушавам да својом појавом мало променим ту слику, да није ћирилица само за старце који користе Фејсбук, него и за младе који су на Инстаграму и Тиктоку. Ипак, указао је на то да посао није завршен.
- Ако хоћу да титлујем неки свој снимак, морам да га урадим пешке, само зато што пишем ћирилицом. Ниједна апликација за конверзију гласа у слова нема ћирилична слова, па вас молим да ми се јавите ако наиђете на неку апликацију која то може да уради – замолио је на крају Тијаго.
Оливера Стојадиновић, професорка Факултета примењених уметности годинама ради на креирању ћириличних фонтова, заједно са студентима ФПУ.
- Мало је познато да се наша ћирилица од руске разликује у писању графема Г, Д, П, Т и Б – зато је важно знати облике наших слова и неговати за нас специфично писмо – поручила је професорка, истичући да је до данас овај факултет изнедрио неколико стотина ћириличких фонтова у више пројеката.
- Употреба ћирилице у великој је диспропорцији у односу на чињеницу да је то наше матично писмо. Чињеница је да је велика разлика у ономе што сваки дан читамо и у ономе што су нас учили – рекао Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије и оснивач портала Ћириловање, истичући да школовање почнемо на ћирилици, а одрасло доба проведемо читајући махом латиничне текстове. Када се томе дода да већину садржаја читамо на српском језику, поставља се питање зашто заиста нема више ћирилице у јавном дискурсу. Зато је у оквиру УНС-а основан портал “Ћириловање”, који настоји да промовише медијима предности употребе ћирилице. Брајовић је такође истакао да се нада да ће се у Скупштини усвојити амандман о заштити ћириличног писма, који је поднет пошто је избачен из предлога закона.
У отвореној и понекад емотивној дискусији професори српског језика који су испунили салу, говорили су о проблемима са инсистирањем на ћириличном писму, наводећи да од целог колектива само двоје-троје пише ћирилицом на друштвеним мрежама, а да све иде толико далеко да данашња деца боље познају енглески језик и писмо, од српског језика и ћирилице.
Ивана Радоичић
