Он за Танјуг наводи да је ово први пут да је Србија емитовала обвезнице у еврима на 12 година и да је одлично прошла.
"Тражња је премашивала три и по милијарде, дакле била је три и по пута већа него што је износила наша понуда. Више од 200 најеминентнијих страних фондова, пензионих и инвестиционих, било је заинтересовано за наше хартије од вредности", каже Мали.
У прилог добром котирању Србије на међународном финансијском тржишту наводи и чињеницу да ће половином ове године три наше државне хартије од вредности бити укључене у Ј.П. Морган ГБИ-ЕМ индекс, као најважнији параметар ушпешности једне обвезнице.
Према његовим речима купонска стопа од 1,65 одсто коју је Србија јуче остварила, представља апсолутну потврду поверења које инвеститори имају у перспективе наше привреде и реформе које се спроводе.
"Ми ћемо тај новац искористити да наставимо да враћамо старе дугове из прошлости. Претходна власт се 2011. и 2012. године задуживала и по каматним стопама од 7,25 одсто, што значи да је наша стопа четири-пет пута мања, јер водимо рачуна о сваком динару", наглашава за Танјуг министар Синиша Мали.
Додаје да ће се даља економска политика креирати пажљиво и да ће се јавним дугом управљати тако, да без обзира на трећи пакет помоћи привреди и грађанима, јавни дуг не пређе тзв. границу Мастрихта, односно да његов удео у бруто домаћем производу не буде већи од 60 одсто.
"Дакле, враћамо старе дугове и одлично смо прошли у томе а циљамо до краја године стопу раста од шест одсто. До краја године се, како је најавио председник Вучић очекује почетак радова на још неколико ауто-путева, тако да ћемо бити једина земља у Европи, а можда чак и у свету која ће ове године имати седам или осам нових ауто-путева у изградњи", наводи министар Мали.
Коментаришући изјаву Душана Никезића из Странке слободе и правде, који је данас рекао да је Александар Вучић са каматом од 1,92 одсто задужио све људе у Србији за још милијарду евра, Мали каже да је управо Никезић задужио Србију и све њене грађане по високој каматној стопи од 7,25 одсто.
"Ми за разлику од њега не повећавамо наш јавни дуг, држимо га испод 60 одсто у односу на БДП, док се претходна власт задуживала по никада већим каматним стопама и пунила џепове и тог господина који је дао ту изјаву и Драгана Ђиласа", истиче министар Мали.
Додаје да се новац који се сада зарађује и узима, користи управо за враћање дугова претходне власти, како би се новим генерацијама оставило потпуно стабилно стање и чисте финансије.
"Нама у септембру ове године доспева 700 милиона долара дуга обвезница које је емитовао управо господин Никезић док је био у влади, по каматној стопи од 7,25 одсто. Ми тај њихов дуг који су тада емитовали, сада рефинансирамо односно враћамо новом обвезницом од 1,65 одсто, дакле четири или пет нижој каматној стопи", одговара министар Мали.
Оцењује да су рекордне каматне стопе од 7,25 по којима се Никезић задуживао биле добре за њега и његовог шефа Драгана Ðиласа, али не за грађане Србије.
Грађани Србије, каже Мали, треба да знају да је у време претходне власти просечна каматна стопа на дугове које је Србија имала била 5,7 одсто, а да је просечна каматна стопа коју садашња власт плаћа на дуг 2, 9 одсто.
То, закључује он, довољно говори о одговорности једне и друге власти.
Централни информациони систем за обрачун зарада у јавном сектору је веома важан, јер ћемо његовим увођењем имати контролу над зарадама пола милиона људи који раде у јавном сектору, каже министар финансија Синиша Мали.
Додаје да ће овим системом бити обухваћено 10.500 институција и да ћемо први пут имати на једном месту тачну евиденцију свих зарада и запослених у јавном сектору.
"То је део пакета реформи које у последњих неколико година спроводимо заједно са Међународним монетарним фондом. На важност његовог увођења указивали су и ММФ и Фискални савет, јер се тиме омогућава контрола над запошљавањем, исплатом и висином зарада за више од пола милиона људи", каже Мали.
Наглашава да је реч о огромном пројекту који ће се спроводити три наредне година, али каже да ћемо и након тога стално имати податкw о броју запослених и висини примања у целом јавном сектору.
"Иначе, цео процес избора када је реч о понуђачима је био потпуно јаван и транспарентан и урађен по свим међународним стандардима. Имали смо две понуде и изабрали бољу", наводи Мали.
Увођењем овог система биће контролисани расходи и обављаће се исплате за све запослене у јавном сектору у реалном времену.
Тиме се отклањају могућност грешке у обрачунима зарада пре њихове исплате и све евентуалне злоупотребе.
