о њиховом пословању бити скинут и јавност обавештавана о њиховом пословању и парама које им држава сваке године кроз субвенције даје. Повереник за заштиту информација од јавног значаја Родољуб Шабић објашњава да је најтеже добити податке о пословању јавних предузећа, истичући да су, зато што нису хтела да доставе тражене информације, до сада чак 300 пута кажњена. Додаје да су најчешће кажњавани „Телеком”, „Србијагас”, „Железнице Србије” и ЕПС, с укупно 20 милиона динара.
Но, без обзира на то што се само назире какву ће пословну годину јавна предузећа имати 2015, с обзиром на то да је прошле већина њих исказала огромне губитке, државе не одустаје од субвенција за њих ни догодине. Тако је предлогом буџета за 2016. годину предвиђено да субвенције од 8,4 милијарди динара добију „Ер Србија”, „Фијат” и страни улагачи, затим „Ресавица” 4,4 милијарде, јавни сервиси РТС и РТВ четири милијарде динара. Планирају се и субвенције од две милијарде за поновну употребу и искоришћавање отпада, 1,6 милијарда за заштиту енергетски заштићених потрошача, 400 милиона динара за инвестиције у аудио-визуелна дела. Догодине ће поново бити ваучера за туристичку понуду Србије у вредности од 230 милиона динара, као и 120 милиона динара субвенција за рецептивну туристичко-угоститељску понуду.
Међу онима којима догодине следују директне субвенције нема многих јавних предузећа, али то не значи да им држава неће помагати. Наиме, држава на себе преузима индиректне обавезе, односно кредите које поједина јавна предузећа имају, а која својим пословним резултатима не могу да врате. Тако ће држава у 2016. години на себе преузети рате за кредите „Железница Србије” и „Путева Србије”, „Галенике”, „Србијагаса”, „Железаре Смедерево”, „Ер Србије”...
Буџетске субвенције у 2016. години повећане су свим секторима, осим култури. Наиме, ове године државне субвенције привреди биле су 13,6 милијарди динара, а догодине ће бити 14,5. Пољопривреда, којој је ове године било намењено 27,9 милијарди динара субвенција, у 2016. години добиће 28,1 милијарди. Међутим, остао је овогодишњи дуг од преко осам милијарди евра, тако да је реално смањење а не повећање такозване паорске касе. „Железнице” ће, уместо 11,8 милијарди, догодине добити 17,5. „Путеви” ће добити чак три милијарде динара више јер су ове године имали на располагању 6,9 милијарди динара а у 2016. ће добити 9,6. Туризам је ове године имао 0,99 милијарди, а у 2016. ће добити 1,5 милијарду динара субвенција. Култура, која је 2015. године имала 10,1 милијарди субвенција, у 2016. добија више него упола мање, односно само четири милијарде динара. Укупуно је ове године било 80,6 милијарди динара субвенција, а буџетом за 2016. оне се планирају у висини од 86 милијарди динара.
Одлука да догодине субвенције буду чак шест милијарди динара веће него ове, мада се држава определила за штедњу и укидање свега што оптерећује буџет, по оцени економисте Александра Стевановића само је доказ да држава још увек није способна да уреди српску економију тако да јавна предузећа и сви остали сектори послују без њене помоћи и новца из државне касе.
Љ. Малешевић
Пољопривредницима свега 3.000 динара по хектару?
Члан Фискалног савета Владимир Вучковић изјавио је да ће, на основу анализе Предлога буџета за 2016, субвенције за пољопривреднике у наредној години бити преполовљене и износиће мање од 3.000 динара по хектару.
– За пољопривредне произвођаче планирано је око осам милијарди динара мање од извршења у овој години – рекао је Вучковић на презентацији оцена Фискалног савета о Предлогу закона о буџету за 2016. годину. – Јасно је да се планира смањење субвенција по хектару.
Уредбом која следи током године, наводи он, требало би прописати тај мањи износ субвенције по хектару.
– Да ли ће током године Влада да издржи притиске пољопривредника и да ли ће остати чврста, то ћемо видети – рекао је Вучковић. Он је подсетио на то да је субвенција државе по хектару у овој години око 6.000 динара, да је толико износила и у 2014, али у наредној години ће то бити и мање од 3.000.
