"Програм се базира на доброј дијагнози стања, идентификује све факторе рањивости наше економје и предности које се могу капитализовати. Базира се на јасној визији Србије која ће ићи бржим стопама приведног раста како би убрзала приближавање ЕУ за којојм иначе веома заостаје", рекао је Ђуричин за Тањуг.
Како додаје, велико кашњење у односу на друге источноевропске привреде и старе земље ЕУ се мора надокнадити пре свега кроз решавање проблема разних стурктурних, наслеђених нестабилности.
Према његовим речима, треба имати у виду и да се ситауција у оркужењу компиликује и да никада није било толико антагонизама, нарочито на еконосмом плану, па се због стања у светској економији која није у полету не може очекивати раст на таласу глобалног развоја.
Подсећа да све земље настоје да у таквом смањеном колачу нађу своје место и искористе могућности везане за четврту индустријску револуцију.
"Влада је поред оптимизма настојала да прати одређена стручна правила везана за политку развоја и за одржавање макроекономске равнотеже. То су два велика циља, један је да се земља престроји у ходу и напредује темпом бржим него до сада а други је циљ да се не наруши макроекономска равнотеза", рекао је он и додао се економија подиже на виши ниво не нарушавајући макроекономске фунадменте и макро билансе.
Према речима професора, потребно је обезедити динамичку равнотежу.
"Сам програм базиран је на неколико стубова. Основни је инфраструктура и нико на свету неће погрешити ако улаже у инфраструктуру", рекао је он и подсетио да инфрастуктура мора бити физичка и дигитална, односно да је најважнија њихова комбинација.
Истакао је потребу праћења трендова развоја у свету, пре свега оних везаних за индустрију 4.0. као и иновација и у физичким и биолошким технологијама.
Професор каже да Србија мора да се определи за приоритете, структурне политике које подржавају макроекономске политике, уз праћење тренда индустрије 4.0.
"То није једноставно јер су потребне и вертикалне и хоризонталне индустријске политике и оне које се односе на секторе које обезбеђују раст извоза и субституишу увоз, али и секотре који обезбеђују компетентност - у образовању, науци и социјалној заштити, јер ако имате болесне и необразоване имате само хумане ресурсе али не и хумани капитал", рекао је.
Према његовим речима, када се зна да у развијеним привредама индустрија и пољопривреда партиципирају са 20 одсто у формирању БДП-а, а Србија уз све касни због проблема из 90-их, тешко је обезбедити улагања у секторе који имају дугорочне ефекте.
Професор каже да му се у програму највише свиђа то што је дугорочно орјентисан.
"Обично за потличаре кажу да су краткорочно орјентисани, да дриблају на малом простору, а ово је центаршут који на првом месту мора да искористи приватна приврада, државан и јавни сектор", каже Ðуричин и додаје да Србији у том смислу предстоји смањење релативно високих пореза како би се земља престројила у развоју од страних директних улагања, која су холистичка и зависе од интереса ино партнера, ка улагањима у приоритетне секторе у којима има конкурентну предност.
"Тих 14 милијарди евра за наредних пет година може бити мало ако се паметно уложи и може бити много ако се улажи на неадекватан начин", рекао је професор и навео да ће морати да се нађе простор за захтеве циркуларне економије и решавање климатске кризе - за шта је пре неколико дана ЕУ кроз Грин дил програм издвојила хиљаду милијарди подстицаја до 2050.
Према његовим речима, то није само борба против глобалног загревања већ и импулс за развој нове економије, односно за структурне промене у економији која ће се базирати на неутралној економији у односу на карбон и на принципима циркуларне економије а не линеарно постављених производних система као до сада.
Са те стране, обзиром на подршку банкарског и фискалног система, али и на мере којима се пенализују они који не прате те трендове конзервирања окружења, Србија, каже, има и предности и хендикеп.
"Мудра стратегија би морала то да искорсти на најбољи начин, а то је можда највећи допринос компатибилност наше економије са европском", рекао је он и додао да сада када се променила парадигма у економији сви имају шансу, и да ће успех имати они који је брзо искористе.
