У ЕУ петина домаћинстава с највишим примањима има 5,2 пута виши расположиви приход, односно приход након опорезивања и сличних трошкова, него петина с најмањим примањима, док је у Србији тај однос девет. Од земаља обухваћеним извештајем, Србија је држава с највећом неједнакошћу, а следи Турска с разликом од 8,7 пута, док је у ЕУ ситуација најнеповољнија у Румунији, где је тај однос 8,3 одсто.
Најмање разлике између сиромашних и богатих у ЕУ забележене су у Словачкој и Чешкој – 3,5, док је разлика испод четири одсто у Финској, Словенији, Шведској, Холандији и Белгији. Аустрија, Немачка, Мађарска, Пољска и још неке земље спадају у привреде с разликом у примањима између четири и пет, Италија и Португал у групу земаља с разликом до шест, док су разлике веће у балтичким земљама, Шпанији, Грчкој, Румунији и Бугарској.
Подаци истог завода показују и да Србија спада у мањину земаља где старији од 65 година, дакле пензионери, имају нешто веће приходе од млађих с односом око 1,1, док у ЕУ у просеку старији имају приходе на нивоу од 98 одсто од осталог становништва. Такође, Србија спада и међу земље у којима је највиши ризик од сиромаштва, мерен уделом људи који имају примања испод 60 одсто просечних примања у држави. Најмањи ризик од сиромаштва бележи се у Финској, Француској и Немачкој.
Када је реч о средњем приходу, односно износу од којег половина становништва има више а половина мање, Србија је, по подацима Еуростата за 2015. годину при самом европском дну с годишњим нето износом од 2.591 за становништво изнад 18 година, што је раст у односу на годину дана раније, када је тај просек био 2.444.
Међутим, треба нагласити да се, и поред тих суморних података, у Србији из године у годину ситуација поправља, а број сиромашних и оних који су у ризику од сиромаштва опада. Доказ за то су подаци о просечној плати у Србији, која је у протеклих 17 година, од 2000, стално у порасту и сасвим сигурно би данас била много већа да 2008. године није било економске кризе. Јер, те 2008. године просечна плата у Србији била је у марту 376 евра, а отприлике је толика и сада. Међутим, након те 2008. године просечна плата је падала све до 2013, када се вратила на износ већи од 371 евро, опет је пала 2015, да би лане порасла и стигла до просека који је бележен пре осам година.
Последња исказана стопа сиромаштва у Србији била је 8,9 одсто, а као линија сиромаштва узето је 11.340 динара. Та стопа утврђена је 2014. године, док је годину касније стопа субјективног сиромаштва, што значи људе који тешко и веома тешко састављају крај с крајем, износила 64,79 одсто. Сиромаштвом су најугроженија рурална подручја, а мапа сиромаштва Србије показала је да је стопа сиромаштва највећа у Тутину, где је сиромашно две трећине становника, односно 66,1 одсто, док је најмање сиромашних забележено у Новом Београду, где стопа сиромаштва износи свега 4,8 одсто. Беда је највећа на југоистоку Србије, где више од половине становника живи у сиромаштву, и ту су Прешево, Бојник, Бујановац, Лебане, Бабушница, Босилеград, Владичин Хан, Гаyин Хан, Дољевац, Житорађа, Медвеђа, Трговиште и Црна Река.
Љ. Малешевић
Коридор ће помоћи
Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхејен објаснио је прошле године да, ако се погледа мапа сиромаштва у нашој држави, јасно се види колико томе доприноси недостатак инфраструктуре у тим регионима. По његовом мишљењу, изградња Корирора 11, који ће повезати југ Србије, отвориће могућност за развој неразвијених делова Србије, а исто се односи и на остале делове ове државе који су сада у беди.
