Ко не плати порез, плаћа казну

У овим данима викенда и празника власници некретнина у Србији имали су довољно времена да нађу решења о порезу на имовину за прошлу годину. Четвртину те суме треба да уплате Пореској управи

најкасније до 18. фебруара ове године јер тада истиче рок за измиривање тог намета – због празника је померен, иначе је то 15. фебруар. Они који пропусте да плате прву рату ризикују да плате казну, која се креће у распону 5.000 динара до 50.000. Чак и ако надлежни порески инспектори не пронађу сваког заборавног обвезника да га казне, сигурно је да ће му општинска администрација на неплаћени износ зарачунати затезну камату, која је тренутно 18 одсто.

Следећи рокови су 15. маја, односно истог датума у августу па у новембру. До летње рате општинске пореске администрације које убирају тај порез послађе обвезницима решења. Главни критеријум по којем се тај порез обрачунава је стопа пореза и место где је поменута некретнина. Општине могу макисмално зарачунати 0,4 одсто тржишне вредности некретнине, која служи као основица за обрачун. Она се пак у градовима и селима снима од претходне године и узима се просек. Градови и општине подељени су на зоне, од екстра, прве до треће.

Опште је познато да су цене некретнина диљем Србије, па наравно и у Војводини, пале. Зато власници некретнина,л којих у целој земљи има око два и по милиона, очекују да им августовска и новембарска рата за плаћање буду ниже, а да ли ће то и дочекати? Одговор је – можда да, можда не. Јер, општинарима се никако не свиђа идеја да им се приход који убиру по том основу смањи. Зато су се многи досетили да узму све што и закони и други прописи у тој области пружају. Максимална стопа је овде 0,4 одсто. Већина општина и градова није претходних година ишла на максимум. Многе су донеле одлуке о обрачуну по 0,2 одсто па и ниже. Сада се спремају да искористе могућност и подигну стопе. Други пак имају исту потребу, али ће је другачије решити. Познато је да је цена квадрата највиша у строгом центру, односно у старим градским језгрима. Општинари сада зону центра проширују па ће многи обвезници, ако им и не стигну више пореске обавезе, остати без смањења укупног оптерећења које су очекивали и којем се надају због пада цена квадрата. Али, ситуација је од општине до општине различита.

У Сремској Митровици стопа је 0,25 одсто, једна од нижих. Осим тога, сви који су током прошле године измирили порез по календару, могу рачунати на попуст од десет одсто.

– Стопу нисмо мењали, а ту су, ето, и погодности које редовне платише могу искористити – каже начелник градске службе за буyет и финансије Душко Шарошковић. – Мало је проширена екстразона у центру, али не много. Имамо део града где су изграђени суперлуксузни станови и ред је да се то рачуна за екстразону јер је у центру.

На „презонирање“ су се одлучили и у Кикинди. Ту је такође екстразона проширена. У том банатском граду грађани порез на имовину плаћају по стопи од 0,3 одсто и она није мењана

– Прва зона је нешто проширена, али то што ће се наћи у њој неће бити велики трошак за власнике кућа и станова – објашњава начелница локалне пореске администрације Дијана Јакшић Киурски. – Рецимо, за стан од 50 квадрата у првој зони за целу годину плаћаће се порез од 2.700 динара.

Новосађанима ће тај намет бити идентичан као лане.

– Свака општина води своју политику, понегде су општине цене добро одредиле, па и стопе, а негде имамо приличне аномалије: или су веома високе или ниске – каже стручњак с Еконоског факултета у Београду др Милојко Арсић. – У суштини, општине се труде да тим порезом надоместе приход које су имале по основу накнада за градско грађевинско земљиште. Наравно да им не иде наруку пад цена некретнина, за које се везује порез на имовину. Очигледно да ће ту од општине до општине бити потребе за дотеривањем.

Д. Вујошевић

 

Рентијерима мањи порез

Посебна прича су станови за издавање. Познато је да власници немају право на олкашице ако не живе у стану који се води на њихово име. Већина их кад, год може, изда, а порез? Тај вид прихода иде у основицу пореза на доходак грађана и уколико власник пређе цензус, опорезује се с 20 одсто. Арсић објашњава да би те приходе требало опорезовати другачије. Стопа би морала да буде мања, а порез да се плаћа квартално или месечно. Тада не би било избегавања те обавезе, а од рентирања станова убрало би се више прихода.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести