кроз такозвану конверзију. Ово, годинама отворено питање, коначно је јуче стигло на дневни ред у републичком парламенту, а подигло је велику прашину и ван скупштинских клупа.
– Законом о претварању права коришћења грађевинског земљишта у право својине уз накнаду откочићемо простор за инвеститоре, да почну да граде, увећавају инвестиције, што ће довести и до већег запошљавања – изјавила је потпредседница Владе Зорана Михајловић уочи расправе о том закону у Скупштини Србије.
По њеним речима, закон је пре свега намењен инвеститорима који су долазили до грађевинског земљишта у поступцима стечаја и приватизације као и на „све друге начине који нису решени до сада”.
– Они су постајали власници, али су имали само право коришћења, и нормално да нису били заинтересовани да даље граде на том простору. Сада ће моћи да граде, и то је тај додатак који нам је фалио када говоримо о амбијенту пословања – рекла је Зорана Михајловић.
Предмет закона о конверзији је 5.310 хектара, односно 0,80 одсто од укупно 661.015 хектара грађевинског земљишта и његовим усвајањем конверзија ће бити омогућена за месец дана. Процењује се да је у наредне две до три године могуће прикупити око 630 милиона евра на страни Агенције за реституцију и исто толико на страни буyета, а вредност тог земљишта је, такође пп проценама, 24 милијарде евра.
У Мрежи за реституцији јуче су оштро критиковали предложене измене закона. Како су оценили у саопштењу за медије, закон о претварању права коришћења грађевинског земљишта у право својине уз накнаду је неуставан и штетан.
„Министарство грађевинарства Србије израдило је нацрт закона који није у складу с Уставом Србије, нити с одлукама Уставног суда, донетим у последњих шест година у вези са Законом о планирању и изградњи из 2009. године. Израдило је апслолутно нетачне и лажне анализе ефеката тог закона”, наводи се у саопштњу, и истиче да је попис обављен на основу намерно погрешног упита с нескривеним циљем да се избегне пописивање највећег дела државног земљишта.
„Нацрт закона представља континуитет с организованим криминалним пројектом масовне крађе грађевинског земљишта у јавној својини, започетог 2005. године, а усавршеног Законом о планирању из 2009. године, који је до данас, с неколико одлука Уставног суда Србије, успешно спречен”, навела је Мрежа за реституцију.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић изјавила је пак да се од закона о конверзији права на коришћење грађевинског земљишта у право својине очекује да повећа сигурност улагача и одблокира то земљиште за инвестиције, а први ефекти биће видљиви након шест месеци до годину.
– Заједно са Законом о планирању и изградњи, нови пропис о конверзији ће увести ред у сектор градње, откључати грађевинско земљиште за инвестиције и надамо се да ће први конкретни ефекти бити осетни у наредних шест до 12 месеци – рекла је она, уз оцену да је једно од важнијих решења у том закону и алтернатива коју он нуди између права својине и права закупа у односу на некадашње право коришћења. – Закон пре свега дозвољава умањење цене за грађевинско земљиште које се налази испод објеката који су на њему изграђени.
С. Глушчевић
Закуп на 99 година
Зорана Михајловић каже да ће нови закон омогућити конверзију у право својине, али и право дугорочног закупа на 99 година, уз одређену накнаду по тржишној вредности земљишта. Накнада ће, додала је, моћи да буде умањена уколико се инвеститори налазе у локалним самоуправама које спадају у девастирана подручја.
