Штеди труд, време и гориво, а не нарушава стуктуру ораница.
Мандић је прототип направио 1996. и од тада освајао награде, од којих је најновија прва награда освојена на овогодишњем Сајму инвација у Њу Делхију, у Индији.
„Машина истовремено ради више опрерација: припрема земљу за сетву, сеје, ђубри у једном проходу, али сам патентирао више делова различитих величина па тако ратарска машина може истовремено да оре у једном проходу од две до шест бразда - каже Мандић. – Разговарам сам с више потенцијалних произвођача, али, чини ми се да је увознички лоби јак, премда не треба искључити ни овдашњи менталитет који тешко прихвата новине, држећи се строгих правила у пољопривреди преношењем знања с колена на колено.“
Он каже да је радио на усавршању патента и за то добијао највише оцене и од професора Пољопривредниог факултета у Новом Саду, међу којима има и они који су на патенту магистрирали.
„Пре неку годину сам склопио уговор с новосадском фабриком „Југодент“, али од посла није било ништа јер је некадашњи гигнат у машинској индустрији на издисају. Покушао сам патент да продам својевремено и немачком „Ленкену“, али ми је одговорено да имају велике послове у Азији и Африци па да због тога нису заинтересовани. И нисам им се више обраћао, ни њима, а ни домаћим фабрикама, јер су наши произвођачи сви мање-више без обртних средстава, а финансијски ни ја не могу да их помогнем“, наглашава Мандић.
По његовим речима, када је 1996. године израдио први прототип – комбиновану ратарску машину с двобраздним плугом – и почео њоме да ради био је изненађен.
„ Машина је у једном проходу могла да поравна површину земљишта и чак и да посеје усев. Покушао сам да обрађујем и површине с мало више корова и њиве где је преостало више жетвених остатака, и машина се није загушила, иако је биљна маса била већа. Уколико је пак земља сува, мој проналазак мање праши у односу на друге класичне машине за припрему земљишта па је зато заштита на раду на вишем новоу јер тракториста мање гута прашину – наглашава Мандић. – Све те погодности додатно се увећавају уколико се изаберу временски услови за обраду земље када је влажност земљишта најповољнија.“
Описујући како машина ради, проналазач Мандић каже да прво плуг оре, да после плуга долазе, прво већи па мањи ваљак, који ситне грудве и утискују биљну масу у земљу, и да је позади и сејачица.
Уштеда по хектару стотину евра
Мандић каже да би, уколико дође до серисјке производње, највећа машина, у зависности од величине, требало да кошта на тржишту од око 4.000 евра до око 20.000 евра у динарима.
„Новац би се купцима брзо повратио јер је уштеда по хектару због вишеструких операција истовремено знатна. Моја рачуница каже да паори који обрађују више десетина хектара, могу уштедети по стотину евра по хектару само за сетву, не рачунајући принос и квалитет рода“, наводи Славко Мандић.
„Утиснути остаци се у влажнијем слоју брже разлажу, при чему се ослобађају биљна хранива. Наравно да томе доприноси и микробиолошка активност земљишта. За обртање ваљака није потребан мотор већ се ваљци окрећу вучом“, наводи Мандић, и скреће пажњу на то да је у томе велика предност јер се машине чешће кваре баш на преносном механизму па су вучом губици енергије мањи.
Зато је, наглашава Мандић, сигуран у то да би фабричка производње комбиноване ратарске машине била од помоћи укупној пољпопривреди.
„То би био лек, не само за пољопривреду већ и за целу привреду, у односу на субвенције“, каже проналазач машински инжењер Станко Маднић.
З. Делић
