Ефикаснија наплата и брже сузбијање сиве економије и пуњење државне касе је јако битно. Према речима др Саше Ранђеловића са Економског факултета у Београду реформа Пореске управе треба да има за циљ ефикаснију наплату пореза и смањење ризика и трошкова пословања у Србији.
„Зато је потребно у наредном периоду повећати број запослених у Пореској управи, затим увести систем селекције, напредовања и награђивања кадрова, тако да он буде заснован само на високим стручним критеријумима. Од готово шест хиљада запослених у Пореској управи, свега десет одсто је ангажовано на пословима контроле. Остали се баве административно-техничким пословима. Прошле године су у ПУ прешли на електронско подношење пореских пријава и плаћање пореза. Зато би запослени који су раније радили на администрирању папирних пореских пријава требало обучити да раде послове једноставнијих пореских контрола“, каже др Ранђеловић. Осим тога, према његовим речима, потребно је даље развијати систем за процену ризика, тако да ресурси Пореске управе буду усмерени на контролу оних обвезника или група обвезника који се процењују као најризичнији, односно најсклонији утаји пореза.
„У циљу унапређења правне сигурности и предвидљивости услова пословања потребно би било системски радити на уједначавању поступања различитих делова Пореске управе по истим или сличним питањима“, каже он.
У Србији се према неким проценама, чак трећина БДП-а изгуби у сивој зони и чини се да борба против сиве економије није довољло ефикасна.
„Унапређење ефикасности рада Пореске управе и других инспекцијских служби представља кључни механизам за сузбијање сиве економије. Такође је потребно радити на унапређењу рада другостепених органа и судова у поступању у овим случајевима, а да би сви који не поштују пореске прописе били адекватно санкционисани. С друге стране, потребно је урадити више на унапређењу пореског морала и спремности обвезника да добровољно плате порез. Порески морал зависи пре свега од доступности и квалитета добара и услуга које им држава пружа. Зато је унапређење ефикасности јавног сектора као што су образовање, здравствена заштита и државна администрација битан предуслов за смањење сиве економије“, истиче др Саша Ранђеловић.
Он додаје да је потребно радити и на образовању грађана о вредности добара и услуга које добијају од државе -на пример свака породица са дететом школског узраста од државе добије услуге образовања које годишње коштају око 2.100 евра. Према његовом мишљењу, подизање свести о томе би такође позитивно утицало на смањење сиве економије. Од 2018 на снагу треба да ступи примена нових прописа везаних за наплату ПДВ. Предузетници и књиговодствене агенције процениле су да се ради о новом компликованом ситему.
„Промена прописа који се односе на администрирање пореза би требало да обезбеде држави да кроз пореске пријаве и евиденције прикупи информације које су јој неопходне за анализу и контролу наплате пореза. Пођеднако је важно да трошкови које обвезници имају по основу обрачуна и плаћања пореза минимизирају“, каже наш саговорник.
Реформа система непореских дажбина (накнада, такса и слично.) би требало да систем јавних прихода учини предвидивијим, транспарентнијим и ефикаснијим.
„Сведоци смо да локалне самоуправе или јавна предузећа често и више пута повећавају неке дажбине током године, у складу са својим финансијским потребама, што пословно окружење чини врло нестабилним и непредвидивим. Први корак у решавању овог питања био би доношење Закона о накнадама за коришћење јавних добара, којим би се у једном акту, на јединствен начин, уредили битни елементи великог броја дажбина које се плаћају за коришћење разних јавних добара. На тај начин би се ограничила могућност њиховог неконтролисаног увођења и мењања. Осим тога, потребно је кроз измену Закона о финансирању локалних самоуправа реформисати поједине локалне дажбине, које се често неодмерено одређују од стране општина и градова“, наглашава Ранђеловић и додаје да је добар пример такса за истицање фирме.
Он каже и да би требало неке од локалних дажбина интегрисати са истоветним републичким, а приходе од тог пореза поделити између републике и локалних самоуправа, јер није економски оправдано да се на исту основу плаћају два готово идентична пореза, као што је то случај са порезом на моторна возила.
„Министарство финансија је 2015. године израдило нацрт Закона о финансирању локалних самоуправа којим је питање локалних дажбина било уређено на транспарентан и ефикасан начин, али је тај предлог, под притисцима удружења општина и градова, повучен“, истиче др Ранђеловић.
Душанка Вујошевић
