Мада саопштење ФЕД-а не указује на окончање подршке привреди путем мера као што је куповина обвезница, сигнали о ранијем повећању камата него што се очекивало упућују на то да је централна банка забринута због наглог скока инфлације док се економија САД опоравља од пандемије ковид-19, оцењује Ројтерс.
Најшири индекс азијско-пацифичких акција МСЦИ, без јапанских, повукао се након благог опоравка забележеног на почетку данашњег трговања, спустивши се за 0,22 посто и настављајући да тоне пету сесију узастопно.
Најликвидније кинеске акције пале су за 0,36 одсто, а тајванске за 0,22 процента, док је индекс хонгконшке берзе Ханг Сенг порастао за 0,49 посто, а сеулски Коспи за 0,13 процената. Јапански Никеи је стагнирао.
Цене злата, које су пале након саопштења са седнице ФЕД-а, опоравиле су се али недовољно, тако да је ово њихова најгора недеља од марта 2020. Спот цена злата, према последњеним расположивим подацима, порасла је за 0,57 посто на 1.783,45 долара за унцу.
Најновији подаци, објављени синоћ, о растућој фабричкој активности у САД, упркос неочекиваном повећању недељног броја захтева незапослених за добијање државне накнаде, указују на даљи опоравак највеће светске економије.
Подгрејане наде тржишних актера у снажан раст САД-а погурале су навише технолошке акције у четвртак, подигавши вредност индекса Насдак Композит за 0,87 процената. Међутим, забринутост због инфлације и повећања камата одразила се на цене акција у другим секторима, па је индекс С&П 500 склизнуо за 0,04 одсто, а индустријски Дау Џонс за 0,62 посто.
Повећана инфлаторна очекивања наставила су да утичу на раст приноса на дугорочни амерички дуг, при чему се принос на референтну 10-годишњу обвезницу попео на 1,5141 посто са претходног нивоа од близу 1,511 процената.
Доларски индекс, који мери вредност америчке валуте према корпи главних ривала, ојачао је за 0,09 одсто на 91,958 поена, што је близу његовог највишег нивоа у више од два месеца од 92,010 бодова. Долар је ослабио према јапанској валути на 110,19 јена, док се евро повукао у односу на долару за 0,08 процената на 1,1900 долара.
Цене нафте су посустале под притиском снажног долара и забринутости везаних за потражњу и обнову иранских испорука.
Глобална ценовна референтна нафта Брент пала је за 0,99 одсто на 72,36 долара за барел након што је у среду достигла највишу цену од априла 2019.
Америчка WТИ нафта, која је у среду забележила највиши ниво од октобра 2018, појефтинила је за 0,86 процената на 70,43 долара, извештава британска агенција.
