Ту је Банатски двор као резерва, производња угља је максимална а има и довољно угља у резереви на депонијама. Људи треба да се спремају за празнике а енергетска ситуација је под контролом, рекао је Антић за РТС наводећи да топлане имају добољно енергената, те да су и сад у режиму 24 сада рада.
Упитан о Анексу уговора о испорукама гаса Србији који је потписао у Москви са руским колегом Александром Новаком и шта нам он доноси, Антић каже да је Србија услед повећаног привредног раста трошила веће количине гаса, поготово у 2017, години, те да је зато разговарано о додатним количинима.
Потписани уговор, објаснио је Антић, омогућава три ствари, додатне количине гасе, додатне тачке испоруке, при чему је кључна тачка испоруке на српско-мађарској граници и елеменат уговора који омогућава да Србија може да продаје додатне количине гаса.
Говорећи о гасној интерконекцији са Бугарском, пројекту за који је ЕУ одобрила 49,5 милиона евра, Антић каже да је то пројекат о коме се доста дуго говори и да је влада у томе направила прогрес.
Ми смо сада у финалној фази завршетка “папиролошких ствари”, дозволе, прибављања земљишта и стручних ствари очекујем да ћемо се у 2018. приближити почетку изградње. Пуно тога планирамо са циљем да Србија када је гас у питању постане енергетски безбедна земља, каже Антић.
Упитан има ли новца за гасификацију мањих градова, посебно у западној и јужној Србији, Антић каже да је политика Владе да се развија унутрашњи гаснотранспортни систем у Србији и да се доводи гас у у те крајеве где се планирају нове индустријске зоне јер ниједан инвеститор не може да уђе у договор са Владом ако нема обезбеђену инфаструктуру.
Део око Лознице, Рашки округ, општине Тутин, Нови Пазар и југ Србије, то су пројекти који су приоритет, каже Антић.
Будући да ЕУ, ММФ и Светска банка захтевају да се заштите најугроженији при плаћању рачуна за струју, Антић каже да се покушава балансирати у оквиру цена и могућности грађана.
Једно од тих решења је Уредба о енергетски заштићеном купцу и помоћ коју ми из буџета дајемо за породице које објективно најтеже живе, каже Антић и додаје да је поносан на то што влада помаже сваког месеца 73.000 породице.
У 2016. и 2017. буџет за то је зносио око милијарду и 50 милиона, каже Антић и додаје да је толико планирано и за 2018.
Радимо анализе са Светском банком које ће нам рећи да ли је потребно мењати тај оквир и да ли је потребно додати још неке угрожене категорије, ако кажу да јесте, ми ћемо то обезбедити, рекао је ресорни министар.
