Већ сада се смањује потреба за шалтерским радницима, дактилографима, поштарима, касиркама... Једноставно, развој технологије тражи другачија занимања и постојећа шаље у историју.
Током прошле године објављена је светска процена да ће у наредне две и по деценије нестати чак 40 одсто постојећих занимања. Већ сада се уместо љубазног гласа у кол-центрима одговори добијају од „машина”, а стручњаци прогнозирају да ће на исти начин комуникација људи с институцијама и установама постати уобичајена. Рачуни се плаћају електронски, а уместо писама стижу мејлови.
Прогнозе иду дотле да се најављује да би свет ускоро могао остати без још једног занимања којим се баве милиони људи – касирке у трговинама. Пад тражње за тим занимањем већ је почео када су се у супермаркетима појавиле прве експрес касе, намењене углавном купцима с мање артикала, док су касе слободне зоне постале бројне. Велике трговине терстирале су концепт трговине где се ништа не скенира нити се стоји на каси, већ продавница сама наплаћује.
Уколико заиста маркети отпусте касирке, трговци ће имати знатно мање трошкове радне снаге или их могу прерасподелити на нова радна места. У Србији у сектору трговине ради око 200.000 људи, а о томе колико је тачно од тог броја касирки, нема података. Но, извесно је да их у сваком већем трговинском ланцу има по неколико. Дакако, касирке неће нестати из свих трговина, поготово оних малих, али ће се њихов број знатно смањити. У Србији су аутоматске благајне уведене пре неколико година и из дана у дан их је све више. Процењује се да на четири аутоматске касе пази једна касирка, чиме је потреба за физичком радном снагом смањена 75 одсто.
Чак и ако ће роботи заиста обављати велики део данашњих послова – од физичких до интелектуалних, ипак за лекаре, угоститеље и мајсторе нема зиме јер ће они увек требати. Но, и занимања која успеју да преживе талас аутоматизације и дигитализације неминовно ће доживети промене, а радници ће морати учити током целог живота јер ће се то од њих захтевати да би сачували радно место .
По речима директора развоја „Инфостуд групе” Стефана Салома, велика предност очекује оне професионалце који у својим областима, осим тога што знају посао, разумеју како раде рачунари, разумеју алгоритме, основе тог програмирања, основе машинског учења и онда ће моћи да помогну аутоматизацији тих послова. Јер, како наглашава, програмери неће моћи да аутоматизију рад лекара без помоћи самих лекара који ће морати да стално иновирају тај софтвер.
По једној аустријској студији, транспорт и складиштење биће најугроженија бранша јер ће возила без возача заменити људе. У трговини, око 37 одсто послова могли би преузети роботи, а у здравству и социјалној заштити више од четвртине послова. Ипак, тржишта ће обогатити исто толико велики број нових занимања.
Министарство просвете будно прати иновације на тржишту, а доказ за то је да је до сада угашено 166 профила, и то 86 четворогодишњих и 80 трогодишњих. Помоћница министра просвете Габријела Грујић објашњава да ће сви профили који немају израђен стандард квалификација постепено нестајати.
– Тенденција је да се они стално отписују, да не буду у систему, да ученици не могу да се опредељују за профиле који неће испуњавати критеријуме одређених занимања савременог развоја 21. века – рекла је Габријела Грујић. – За будућност је планирано и до сада смо урадили – кренули смо по дуалном моделу организације наставе профила – 33 профила, за наредну школску годину још девет.
Љ. Малешевић
