Без хиљаду евра месечно нема породичног бизниса

НОВИ САД: Грађани који немају струку која се тражи на тржишту принуђени су на то да често мењају послове.
pekara
Фото: pixabay.com

Сусрећу се с кашњењем плата, неплаћеним прековременим радом и још ко зна којим све проблемима. Зато није чудо што многи од њих размишљају о покретању сопственог бизниса. Међутим, то да на тржишту постану конкуренција дојучерашњем газди није ни лако ни јефтино.

Шта чека оне који су кренули да региструју предузетничку радњу?

Било да се одлуче за кројачки или фризерски салон, производњу колача или кетеринг, чекају их приближно исти трошкови. Ти бизниси обично стартују као мале породичне радње, тако да ту посао обично добијају супружници, њихова деца или други блиски сродници.

То што житеље највећег војвођанског града чека када крећу у бизнис није лако ни сабрати, а камоли платити. Ту су градске дажбине и еко-такса: власник локала који је производњу организовао у пословном простору од 100 квадрата платиће ту дажбину 3.600 динара на годишњем нивоу, односно 300 динара месечно. Није много, па новопеченим бизнисменима остаје само да пожеле да сви трошкови буду као тај – али нису. Осим тога што иде у градску касу, ту су и други намети. Уколико у радњи запосли троје људи, за свакога од њих доприноси за социјално и здравствено осигурање су за минималац од 15.000 до 17.000 динара, зависно од тога колико сати месечно проведу на послу. Ако узмемо јефтинију варијанту, а за само три запослена, издатак за доприносе је 45.000 динара.


Фирмарина је за успешније

Дажбина која се плаћа за истицање фирме у Новом Саду је дуго била  предмет незадовољства предузетника. Тај намет плаћају само они који успеју да остваре годишњи промет од 50.000.000 динара.

Тако да бизнисменима-почетницима за успех на почетку пословања може да се пожели да што пре буду у прилици да у градску касу уплате фирмарину. Поменута сума није велика, али говори да је бизнис стао на ноге.


Посао се не може почети, како се то каже, на ледини. Изнајмљивање пословног простора кошта. У Новом Саду се тај тип некретнине може изнајмити по цени пет до 55 евра квадратни метар. Скупљи су, наравно, локали ближе центру града, мада у Новом Саду и сви квадрати на булеварима имају већу цену. У случају да је онај ко покреће страт-ап имао и нешто почетничке среће па нашао одговарајући пословни простор по цени до тих пет евра за квадрат, чека га месечни трошак од 59.000 динара. Укупно стижемо до трошка од 104.300 динара.

Наравно, треба и држави платити порез. Мали бизниси као што су они које смо поменули опорезују се паушално. Зависно од шифре делатности, то је од 15.000 до 20.000 месечно. Такве суме месчено сваки предузетник треба да уплати у државну касу. Тако се стиже до месечног трошка од 119.000 динара.

Када за те трошкове склопи финансијску конструкцију, новопечни бизнисмен може кренути да развија посао. Зато је пре уласка у бизнис битно да имају добру финансијску подлогу. Развијати бизнис није лако те је добро да бар на почетку не боли глава због несташице новца.

Д. Вујошевић

veljko
24.11.2018 • 21:43
Jako e interesuje sta je autor hteo da kaze ovim clankom?Pretpostavljajuci da je sluzbenik u nekoj "Javnoj"=drzavnoj firmi-jasno mi je da nesme da kaze istinu-oceni,da svoje misljenje,jer iduceg mesea nece imati potrebne prihode za placanje "Drzavnog haraca"-gde je pomoc drzave-pocetnicima,samostalcima?Cime se fale nasi vlastodrsci!Bolesni umovi u drzavnoj upravi nisu u stanju-tj sve hoce samo nece da uvedu nemacke sistema oporezivanja.Nemacka ima to savrseno regulisano!ali hoce samo nemacke kazne,sve ostalo ne mogu kojekakvi "Mudraci da modificiraju i prilagode srpskim uslovima"pa takav i uspeh privredi i iseljavanju nasega najbitnijeg dela gradjana.
EUR/RSD 117.9392
Најновије вести