Ипак, у години иза нас у Војводини је мање незапослених него што их је било на крају 2016. године, и то 26.343, на основу података НСЗ-а.
Иако је то податак који указује на то да се ситуација мења набоље, још увек је незапослених много, односно на крају прошле године у Војводини их је на евиденцији НСЗ-а било око 134.000, од тога више од половине, односно око 68.000, жена.
Без посла је велики број оних који су без образовања или су завршили само основну школу или занат, много је и средњошколаца, цифра оних са VII 2 степеном образовања виша је од 130, а од укупног броја незапослених на евиденцији НСЗ-а на крају прошле године у Војводини је било и 35 оних који имају осми степен стручне спреме, односно докторат наука.
Међу незапосленим докторима наука далеко је више жена него мушкараца: чак 23 жене с највишим степеном стручности.
Међу докторима наука који не раде предњаче они који имају највиши степен образовања у области економије, права и администрације – има их десет, а следе доктори наука са струком друштвено-хуманистичког подручја, којих је на евиденцији осам. Диплома доктора наука није помогла да посао добију/нађу четири незапослена с тим звањем у области културе, уметности и јавног информисања.
Такође, диплома доктора наука није довољна ни да се запосле три у области пољопривреде, производње и прераде хране, исто толико оних који тај степен стручности имају у области здравства, фармације и социјалне заштите, као и оних са струком у природно-математичком подручју.
Без посла су и два доктора наука у области физичке културе и спорта, и по један доктор наука из геодезије и у области васпитања и образовања.
По свему судећи, показује се да су економија и право, а потом и друштвене науке, области за којима влада највеће интересовање оних који се одлуче да стекну осми степен стручности.
С друге стране, на евдиенцији НСЗ-а нема кадрова тог степена образовања у области хемије, електротехнике, саобраћаја, машинства... које су и иначе дефицитарне струке. Или их нема, или су запослени, или су, што је све чешће, након стицања дипломе доктора наука отишли из земље јер много оних који имају тај степен образовања није спремно да чека на посао већ иду тамо где га има.
Велико је питање да ли ће се вратити јер ако се знање не примењује у пракси, губи сврху.
Да би се стекла диплома доктора наука, потребно је и повезивање и сарадња с колегама у земљи и иностранству, писање научних радова, који морају бити објављени у стручним публикацијама... а потребно је и да раде.
Да ли је бројка од 35 доктора наука у Војводини који су без посла мала или велика, тешко је рећи.
На евиденцији НСЗ-а У Војводини незапослених без квалификација и оних који имају трећи степен образовања има више од 82.000 па је бројка 35 заправо незнатна.
Али, није наодмет запитати се колико је добро што је толико незапослених пракатично без струке и да ли је сврсисходно допустити да они који су се школовали дуже од две деценије и стекли највиши степен немају могућност да научено примене, без обзира на то о којој је струци реч.
Такође, уз рад и одрицање да би се стекла диплома доктора наука, потребно је и доста новца, који су уложили и доктори наука и њихове породице, али и држава. Због тога би било изузетно важно да доктори наука знања која стекли и примене и тиме допринесу сопственом успеху, али и бољитку целог друштва. Никако није добро да доктори наука – а реч је углавном о младим људима који су у радно најбољим годинама – не раде или оду из земље.
Д. Млађеновић
