Ове године, по подацима Републичког завода за статистику, Србија је први пут остварила суфицит у размени с Великом Британијом, у износу од 53,3 милиона долара.
Током јануара и фебруара 2017. укупна трговинска размена повећана је 13,5 милиона долара у односу на исти период 2016, и сада износи 76,1 милиона долара.
Када је реч о извозу, ове године је током јануара и фебруара у Велику Британију отпремљено робе за 42,6 милиона долара, што је 19,2 одсто више у односу на исти период 2016, док је увезено робе за 33,5 милиона долара, што је повећање од 24,8 одсто у односу на јануар и фебруар 2016.
Како је истакао амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф, тренутак када та држава напушта Европску унију представља можда баш право време да се поведу разговори о трговинским односима двеју земаља.
– Без обзира на то која ће боја обележити следећу британску владу, очекујемо да то ни на који начин не умањи пажњу коју ће Уједињено Краљевство усмерити на јачање трговинских веза с ЕУ, и ван ње, наравно и са Србијом – рекао је Киф, и поручио да је политика ВБ политика отвореног тржишта.
Он је додао да је Британија и даље привлачно тржиште за компаније из Србије, док наша земља за британске фирме представља капију за улазак на тржиште целог Балкана.
Констатујући да је велики број српских компанија присутан у ВБ, пре свега у области пољопривреде, индустрије намештаја, ИТ сектору и аутомобилској индустрији, Киф је рекао да ће та држава, када је реч о Србији, своју пажњу усмерити на четири сектора – рударство, финансијске и професионалне услуге, аутомобилску индустрију и малопродају.
– Усмерићемо се на четири сектора за које мислимо да имају велики потенцијал за остваривање бољих резултата на овом тржишту, али и у региону – најавио је Киф.
Указујући на чињеницу да је прошле године Србија први пут остварила суфицит у трговинској размени с Великом Британијом, потпредсесдник Привредне коморе Србије Милосав Милетић је рекао да ти показатељи треба још више да охрабре српске привреднике да у Британији виде поузданог партнера, посебно у ИТ сектору, туризму, дрвној индустрији и медицинском сектору.
– Очекивања су да се тренд раста извоза настави, да се стурктура извоза прошири што је више могуће финалним производима – рекао је Милетић, и додао да је за то потребан додатни маркетинг.
Д. У.
Велика српска заједница на Острву
Потпредседник Британско-српске привредне коморе Тахир Хасановић подсетио је на чињеницу да је Велика Британија пета највећа економија на свету, да је то велико тржиште, да је Лондон, као највећи финансијски центар Европе, на свега три сата лета авионом...
– У Велику Британију нећете ући као у неистражену територију. Британија има велику српску заједницу и велики број српских бизниса напредовали су у тој земљи у годинама које су за нама – рекао је Хасановић.
Он је додао да је историја Уједињеног Краљевства обележена трговином са свим деловима света и да никада није зависила од европских суседа, због чега та држава и њен главни град, као интернационални центар, представљају добру везу с остатком света.
У Велику Британију Србија највише извози електричне машине, апарате и уређаје (24,4 одсто од укупног извоза), производе од каучука (19,2 одсто), поврће и воће (15,4 одсто), док из те земље увози електричне машине, апарате и уређаје (8,6 одсто), друмска возила (7,8 одсто), медицинске и фармацеутске производе (7,8 одсто), хемијске материје (6,1 одсто)...
