Желимо да постанемо водећа банкарска институција у Србији. То није могуће ако не понудимо повољне услове и ако нисмо конкурентни. Комерцијална банка ће бити дистрибутер универзалних финансијских услуга, поред класичних банкарских и осигурања, као и управљања имовином, изјавио је Бродњак у интервјуу за Телграф Бизнис.
Према његовим речима, Комерцијална банка је у неком раздобљу већ била водећа на тржишту, па последњих година нешто пасивнија, а мисија НЛБ-а је да је врати клијентима у свим сегментима, нудећи релевантне услуге за привреду, пољопривреду и грађане.
Ми ћемо у суштини овде радити оно што радимо у Словенији. Србија је за нас највеће тржиште у региону и са великим потенцијалом за раст. Поред тога, Србија је имала најмањи пад БДП-а у региону током ковида, навео је Бродњак
Сматра да је дубина финансијског сектора у региону веома ниска, што значи да постоји велика прилика за раст кредитирања, осигурања, као и управљања имовином.
Још увек смо испод половине када је реч о учешћу кредита грађанима у БДП-у у односу на развијене земље (20-22 одсто, а у развијеним је тај проценат неколико пута већи. Код осигурања, на пример, годишња премија по становнику у Словенији износи више од 1.000 евра, док је у Србији 50, што јасно показује о каквом потенцијалу причамо, прецизира он.
Истиче, такође, да је Србија међу најбрже растућим тржиштима када је реч о технологијама и прихватању дигитализације у својим активностима и пројектима, што ће по њему додатно подстаћи банке да се с квалитетом понуде такмиче и са финтек компанијама.
Даље, што сте ближе ЕУ, наступи конвергенција, јер се смањују кључни ризици земље, што снижава каматне стопе и укупне трошкове за државу али и становништво и предузећа. Дакле, боље искуство уз ниже цене, каже Бродњак.
Верује да ће већ за неколико година половина кеш кредита бити одобрена и исплаћена преко телефона, да ће и стамбени кредит бити могуће уговорити онлајн, да ће се плаћати кредитним картицама преко телефона а не пластиком, што је по њему "на крају крајева питање одрживости".
Што се тиче узрочно-последичне везе између дигитализације и броја запослених у банкама, каже да ће банкара бити мање, јер услугу клијенту одраде модели и дигитална решења, али ће постојати потреба за запошљавањем оних који су могу да развију те алате, моделе, системе и роботе...
За вредне људе који су посвећени, који улажу у своју едукацију и спремни су да се мењају, наравно да ће бити места увек, али неће бити места за све. НЛБ ће, рецимо, преполовити број запослених у Словенији, са некадашњих 4.200 спуштамо се на 2.100 за неколико година. Биће их дакле мање, али ће у просеку бити боље плаћени, казао је.
Бродњак је на крају нагласио да економске границе у региону треба оборити, да је овај простор некад био и да поново треба да постане једно тржиште, напомињући да је то економски прагматизам јер ће "ако не пре ЕУ, кад уђете у ЕУ, све те границе ионако пасти, па зашто чекати".
Ако погледате појединачно земље, то су мала фрагментирана тржишта, али ако погледате укупно, то је већ веома озбиљно тржиште Западног Балкана са Хрватском и Словенијом. Онда је то нешто сасвим друго и подсећа на Скандинавију...отворене економске зоне где за робу, таленте и капитал нема граница, закључио је Бродњак.
