Напомиње да то доказује прошлогодишња студија о утицају дигиталне трансформације на економије Западног Балкана, која је показала и да би повећањем дигитализације од само 1,0 одсто, у производним компанијама запосленост порасла за 1,2 и продуктивност за 2,1 посто.
"За економије у развоју, попут западнобалканских, којима предстоји велики посао на подизању конкурентности, убрзању раста, чвршћем регионалном повезивању и јачању конекције са међународним окружењем, дигитална трансформација је посебан изазов са којим се већ суочавамо, али и велика прилика", оценио је Чадеж у интервјуу за портал Еврокомора.
Истиче да дигитализација отвара огроман простор за развој корпоративног сектора, посебно малих и средњих предузећа и предузетника и повећање развојног потенцијала, нарочито традиционалне индустрије.
"Примера ради, једно од истраживања рађених у протеклом периоду, указује да су мала и средња предузећа која су изабрала Интернет за пут до потрошача, већ у наредне три године забележила раст продаје за готово четвртину већи него она која нису користила овај канал за пласман својих производа и услуга", каже Чадеж, који је и председник Привредне коморе Србије.
Примена нових технологија, како додаје, снажно утиче и на јачање продуктивности.
"Чак 75 одсто додате вредности ствара се захваљујући њиховој примени у свакодневном пословању. Истовремено, европске високотехнолошке компаније из традицоналних сектора, које су већ имплементирале нова решења у аутоматизацији процеса, отвориле су себи пут за даље јачање позиције у глобалним размерама".
Европске коморе, наглашава Чадеж, имају веома важну улогу и значајан утицај у процесу дигиталне трасформације својих компанија, али и различите приступе у томе, зависно од локалних прилика и потреба, односно достигнутог нивоа дигтализације, структуре и специфичности привреда.
Према његовим речима, највећи изазов на путу дигиталне трансформације западнобалканских економија је, што потврђују и последњи годишњи извештај Еврокоморе и подаци Еуростата, мањак квалификоване радне снаге - ИТ стручњака и особља са одговарајућим знањима и вештинама, који могу да подрже бржи напредак технологије и њен улазак у свакодневни живот и пословање.
"Други велики изазов је створити најмодернију дигиталну инфраструктуру, у чему ЕУ треба да подстакне државе чланице да планирају сопствену и повезивање прекограничне инфраструктуре, као и повезивање кроз пројекат 'Цоннецтинг Еуропе Фацилитy'", каже Чадеж.
Успостављање правног оквира за дигитализацију на нивоу Европе, сматра трећим, коначним изазовом.
"Већ постоје неки правни пројекти, као што је Уредба о промовисању праведности за пословне кориснике услуга посредовања на Интернету или одредбе за схему сертификације сајбер сигурности за ИТ компоненте, али ми се чини да смо у овом тренутку још далеко од успостављања правог оквира за јединствено дигитално трзиште Европе", закључио је председник Одбора за дигитализацију Еврокомора, Марко Чадеж.
