Активнија фискална политика у еврозони омогућила би нам да брже прилагодимо наше мере, за које знамо да имају штетне ефекте на одређене секторе друштва, рекао је Драги на једном догађају у Милану, а преноси агенција Ројтерс.
Коментари Драги, који крајем овог месеца одлази са функције председника централне банке, вероватно су реаговање на недавне критике упућене на рачун ултралабаве политике ЕЦБ-а из богатих земаља, попут Немачке, где влада и даље бележи буџетски суфицит упркос стагнирању економије, оцењује британска агенција.
ЕЦБ се суочила са најжешћим јавним критикама у последњих неколико година, након што је Драги прошлог месеца најавио поновно покретање ЕЦБ-овог програма откупа обвезница, упркос противљењу више од једне трећине чланова Управног савета те институције.
Драги је, такође, данас стао у одбрану ЕЦБ-ове улоге у грчкој дужничкој кризи из 2015. године, када је та институција замрзла кредитну линију за банке у тој земљи - приморавши владу да уведе контролу капитала.
ЕЦБ је деловала у границама свог мандата. На крају крајева, то је био приступ који је функционисао и за Грчку и за Европу, иако је цена коју је платио грчки народ била висока, рекао је Драги.
