Тих 30,4 тона злата вреди 1,23 милијарду евра, па су данас нето девизне резерве Србије на нивоу од 12 милијарди евра. Од укупне количине злата, 21 тона је протеклих година купљена од рудника „Бор” по важећим берзанским ценама, а девет тона је први пут купљено на међународном тржишту. По речима Јоргованке Табаковић, реч је о злату високе финоће, која у просеку износи 99,1 процената, а новокупљене златне полуге чуваће се у банци у Швајцарској.
Иначе, Србија више од деценије није продавала злато из својих резерви. Још почетком ове године, када је у трезорима НБС-а било 20 тона злата, најављено је да ће ускоро бити купљено још девет тона, што је сада и учињено. Растуће залихе златних полуга гарантују и националну валуту, односно динар, али и повећавају сигурност државе у случају економске кризе.
Више од 95 одсто злата у девизним резервама Србија чува се у трезорима НБС-а, док је остатак код међународне финансијске организације БИС у Базелу, где је смештено нешто више од тоне. Тој количини сада је додато и ових нових девет тона које је Србија недавно купила. Злато из наших резерви НБС је купио из домаће производње, и то од РТБ-а „Бор”, који је данас у власништву кинеског гиганта „Зинђин”. По подацима од 2013. до 2018. године, НБС је од те некада државне компаније, откупио 329 златних полуга, односно 4,13 тоне, укупно вредних око 140 милиона евра. Почетком године председник Србије Александар Вучић најавио је да ће наша држава своје резерве злата до краја 2019. године повећати на 30 тона, а потом, у наредну годину и по на чак 50. Та динамика практично је утврђена после састанка који је Вучић имао с делегацијом ММФ-а у Београду, на којој је она обавештена да ће Србија наставити да повећава девизне резерве.
Половином ове године „Блумберг” је проценио да први пут за осам година Русија има могућност да престигне Саудијску Арабију и избије на четврто место земаља с највећим резервама страног новца, племенитих метала и осталих хартија од вредности. Наиме, руске златне и девизне резерве половином године су биле на четвртом месту на међународној ранг-листи, а испред ње су и даље Кина, Јапан и Швајцарска.
До 2012. године Србија је продала више од десет тона злата, а већу куповину НБС је почео 2012. године, када је купио билизу седам тона златних полуга. Од тада до данас, НБС, као и креатори државне економске политике, воде се политиком да је злато гаранција поверења у централну банку, нарочито у изазовним временима. Другим речима, злато није само инвестициони производ за централну банку већ је стратешки алат који подиже самопоуздање земље, како у иностранству, тако и у земљи.
Љ. Малешевић
