Ђукић је за Танјуг рекао да су се, када је банкарски сектор у питању, од 2008. године многе ствари промениле на боље.
"Научено је на грешкама и успостављени су механизми који тада нису постојали, а који имају за циљ да, уколико се нешто овако деси, имате могућност да много брже и лакше реагујете", навео је Ђукић.
Нагласио је да је 2008. године највећи проблем била чињеница да је банкама које су пропадале помоћ била финансирана из буџета, новцем пореских обвезника, односно додатним задуживањем, што је повећало дугове земаља у Северној и Јужној Америци и Европи и створило, како је навео, "додатну омчу око врата привредама тих земаља и успорило привредни раст."
"За разлику од тадашњих периода сада постоје посебни фондови односно механизми који се финансирају накнадама банака. Не новцем пореских обвезника, а сами фондови за осигурање депозита, односно за реструктуирање банака које имају проблеме са пословањем, могу се искористити онда када постоји неки проблем односно неки овакав сценарио", нагласио је Ђукић.
Истакао је да су америчко Министарство финансија и корпорација за осигурање депозита САД као и Централна банка брзо реаговали и гарантовали коришћење новца компанијама које су имале отворене рачуне у СВБ и на тај начин омогућили неометано функционисање компанијама и спрече даљу ланчану реакцију.
"Звучиће невероватно, али чињеница је да је ова банка улагала у најквалитетнију имовину. Безризичне обвезнице, у обвезнице државе с једне стране. А с друге стране сплетом околности је била изложена брзом повлачењу депозита. То су два кључна разлога њиховог банкрота", рекао је Ђукић.
Нагласио је да је рано је изводити закључке, на који начин ће ситуација са банком Силицијумске долине утицати на глобално тржиште новца, јер се тренутно спроводе детаљне анализе изложености ризику, односно изложености свих оних који су улагали у ову или сличне банке.
Казао је да се последице већ виде јер постоје узрочно последичне везе између Европе и САД које се огледају у паду цена акција банака у Европи и уопште пада вредности индекса компанија у Европи.
"Дакле тај ефекат је већ утицо на Европу. И сад у којој мери и на који начин још увек је рано изводити закључак. Спроводе се анализе тако да ћемо видети у току ове недеље", рекао је Ђукић.
Наглашава да у Европи постоје механизме који за сврху имају реаговање и санирање последица овакцих ситуација.
"Врши се анализа банака које су у сличној ситуацији и које потенцијално могу да западну у потешкоће и сагледавају се начини да се њима брзо реагује", казао је Ђукић.
Како је оценио, у овом случају је и психологија имала велику улогу, јер у ситуацијама у којима банке имају одређених проблема, потребно је време како би се те ситуације санирале
"Ако постоји страх и паника и брзо се повлаче депозити онда немате времена. Да су имали времена вероватно би нашли решење и вероватно не би дошло до затварања банке", рекао је Ђукић.
Казао је да је специфичност банке Силицијумске долине то што су њени клијенти били махом компаније у сектору иновација које су биле јако профитабилне, али су се бавиле потенцијално ризичним пословима.
Наглашава да је један од проблема са којима су се те компаније суочиле изазван и чињеницом да су многе имале отворен рачун само у СВБ.
"То је створило проблем компанијама које су имале отворен рачун само код њих. За разлику од сценарија у коме отварате рачуне у више банака, па ако постоји проблем у једној имате рачун у другој. Распоређивање у две корпе значи не држите све на једном месту него на два различита места. И то вам смањује неке ризике", навео је Ђукић.
Када је реч о Србији, Ђукић је објаснио да не постоје банке тог типа и да постоје механизми осигурања депозита
"Немамо такву структуру пословања, тако да не можемо ни правити ту врсту паралеле. Наши показатељи наводе на закључак да не постоји таква врста ризика, односно потенцијалних проблема. Али генерално, ако гледате са аспекта ризика, распоређивање средстава на више извора и места боље је него да држите све на једном месту", објашњава Ђукић.
Нагласио је да се код осигурања депозита обично мисли на осигурање депозита грађана до одређеног износа.
"Међутим када говорите о новцу компанија он није нужно осигуран и ту може да настане проблем. Ако имате велику компанију са великим прометом, приходом и великим бројем запослених која има рачун само у једној банци ту настаје потенцијални проблем", рекао је Ђукић.
