Навела је да је држава обезбедила довољне колицине енергије и енергената за предстојећу зиму, али да је за дугорочну енергетску безбедност земље неопходно да се инвестира и да се наставе енергетска транзиција, диверзификација у гасном сектору и регионално повезивање.
„Ситуација у којој се налази цео свет налаже да се разговара о енергетици и снабдевању током ове зиме, али време је већ да причамо и о следећој зими", упозорила је министарка Михајловић на конференцији "Како да се предстојеће зиме потроши мање струје у Србији", у организацији портала Енерегија Балкана
Навела је да је Министарство доношењем Закона о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије направило први корак у смањењу потрошње електричне енергије, а да је криза утицала на то да схватимо важност свега што је урађено, пре свега на субвенционисању домаћинстава.
Михајловићева је казала да су за дугорочну енергетску безбедност државе неопходни инвестиције, регионално повезивање и различити добављаћи у гасном сектору, јер ћемо без тога ускоро говорити о увозу 40 процената струје, а не као сада о 10 одсто.
"Ако хоћемо развијен електроенергетски сектор, онда су инвестиције питање број један и да, без обзира на отпоре и опструкције, не одустанемо од енергетске транзиције, декарбонизације и енергетске ефикасности", сматра Михајловићева.
Навела је да је држава много урадила на плану снабдевања гасом и нафтом, али је упозорила како то не значи да не можемо имати проблеме, јер не знамо шта може да се деси, пре свега у односима Русије и других земаља, те је стога истакла да су нам потребни диверзификација снабдевања енергенитма и повезивање са државама у региону.
"Јесмо безбедни када је у питању гас, имамо га довољно у складиштима код нас, у Мађарској, добијамо преко Балканског тока, али нисмо независни. Зато је суштински важно да радимо на диверзификацији и на повезивању“, рекла је Михајловићева.
Извршни директор за снабдевање електричном енергијом ЕПС-а Радован Станић, истакао је да је ЕПС упркос свему успео да обезбеди несметано снабадевање свих купаца.
"И у овим околностима када потрошња нагло расте ЕПС је успео да обезбеди довољне количине електричне енергије и у овом тренутку немамо поремећаја у снабдевању", рекао је Станић.
Напоменуо је да је електропривреда у сарадњи с владом и министарствима предузео све мере које су биле могуће да обезбеди довољно струје у току зиме.
"Ремонти су при крају, набављене су додатне количине угља, спроведено је доста пројеката усмерених на побољшање производње и квалитета угља. Знамо да је енергетска безбедност угрожена због ситуације у региону, и да влада неизвесност у вези са могућношћу набавке електричне енергије и у овом тренутку је најбитније да сви будемо свесни да малим напором да рационално трошимо свако од нас може дати свој допринос", поручио је Станић.
Нагласио је да уз мере подстицаја штедње које је влада усвојила може да се уштеди и до 50 процената на рачуну за струју.
Експерт Радне групе енергетика Националног конвента о Европској унији, Александар Ковачевић, рекао је како смо у ситуацији да нам се понови ситуација из деведесетих година прошлог века и с почетка 2000-их и предложио да држава посегне за рестрикцијама струје у случају наглог скока потрошње.
Образложио је то чињеницом да се 56 одсто становништа греје на дрва , која су сада скупља од електричне енергије у црвеној тарифи и да зато постоји опасност да они пређу на грејање струјом, што би произвело нагло повећање потрошње које узрокује огромне губитке на мрежи, самим тим велике трошкове и претњу да се електроенергетски систем распадне.
"Дрвима се греје 56 одсто становништва, а 79 одсто њих је сиромашно.
Они имају способност да оборе енергетски систем, радили су то у прошлости и кад им се укаже прилика, радиће то поново", рекао је Ковачевић.
Навео је да се у таквиим тренуцима дешавају губици на мрежи у распону од 33 до 46 одсто, па ће ЕПС бити принуђен да чува воду у акумулацијама хидроелектрана и да купује струју, како би покрио пикове апсолутно нерационалне потрошње и губитке на мрежи
Додао је да се то дешава у периоду од свега две-три недеље у сезони и чини да тада губимо комплетан извозни потенцијал хидроенергије и озбиљне приходе, а доводимо систем у опасност.
"Циљ је одсећи пикове потрошње без икаквог уздржавања сваки пут када се оптерећење приближи технолошкој граници система да испоручи електичну енергију. Сваки пут кад систем дође у ову зону искључења треба да буде и то је у јанвном интереси и то одмах. Имамо таквих искустава и не би требало да се уздржавамо да применимо искључења", нагласио је Ковачевић.
