Он је за Танјуг навео и да се наш закон значајно променио, па сада даје могућност да послодавац не мора да захтева одређену структуру запосленог.
"Они сада већ практично имају иста права као и наши запослени и више није потребно да имају посебно радну и боравишну дозволу, већ им једна дозвола замењује обе, па у оквиру тога могу да мењају радна места, односно послодавце", рекао је Атанацковић.
Када је реч о њиховим примањима, истакао је да се у основи полази од тога колики је напор и да ли је тај човек, потенцијални запослени, познаје одређени посао и колико ће за то бити плаћен.
"Постоје занимања где имамо понуду оних који би радили на тим радним местима, али то не желе, јер сматрају да су сувише мало плаћена, него траже нешто друго у оквиру својих знања", каже председник Уније послодаваца Србије.
Најбољи пример за то је, како каже, недостатак професора за одређене значајне предмете, попут енглеског језика, математике или физике, како у гиманазијама, тако чак у основним школама, јер они налазе да им је сврсисходније да та своја знања искористе на неким боље плаћеним местима.
"Један од разлога је то што наши квалификовани радници иду ка бољим зарадама на западу Европе, а с друге стране у појединим занимањима немамо заинтересоване младе људе, који би учили оређене занате и школе, како би касније заменли оне који иду у пензију", истиче он.
Додао да је значајан број потребних радника по одређеним занимањима.
"Примера ради, Холанђани имају ниво незапослених између три и четири одсто, али кажу да немају могућности да запосле неке од тих људи, посебно у аграру и кажу да не знају шта би радили да у ЕУ није примљена Пољска или Румиунија, па сада људи из тих земаља замењују недостајуће Холанђане на тим пољопривредним газдинствима", рекао је Атанацковић.
Нагласио да, ако се не иде ка школовању одређених кадрова, извесно је да ће доћи до неког недостатка, па се онда мора ићи са увозом радне снаге из иностранства.
"С друге стране ме радује да смо успели да заинтересујемо људе са Далеког истока да за овдашње зараде могу да буду виђени овде", каже он.
Када је реч о њховој стручности, додаје да то великој мери зависи од радног места на ком се налазе, јер неки се послови релативно брзо науче.
"С друге стране постоји велики број радника у грађевинарству и то за оне завршне радове. Веома је важно какав је њихов квалитет и да ли ће те осетљиве ствари да ураде како треба", напоменуо је председник Уније послодаваца Србије.
Истакао је и да, рецимо, аутомеханичари који овде добију запослење, морају да дођу са одређеним знањем из своје земље, иако су многи сумњичави према томе.
"Међутим, свуда се возе аутомобили и цвета грађевинарство, па можемо бити сигурни да ће, одакле год долазе, да задовоље наше потребе", напомиње он.
Према његовим речима, ситуација ће се додатно проправити већим стимулансом у материјалном смислу, премда напомиње да Србија никад не може да буде конкурентна са Западом у том смислу.
"Ипак, ми имамо друге предности, јер радник са дупло мањом зарадом може да боље живи у Србији него у западној Европи, где је живот скупљи, али се свеједно мора ићи ка томе да зарде буду веће, иако смо ми, као послодавци, већ изузетно оптерећени самом чињеницом да нема довољно понуђача", каже Атанцковић.
Навео је и да ће занимања, као што су аутолимари, фабрари, аутоелектричари, увек бити у предности када је реч о платама, него рецимо запослени у просвети или државној администрацији.
"Не зна се ко је све траженији, јер дуги низ година не школујемо довољно кадра у одређеним обласима, па су рецимо возачи тешких возила, односно аутобуса, најмасовнија потреба", истакао је.
Подсетио је на то да је некада постојао велики извор тих извршиоца зато што су из војске излазиле на хиљаде возача, који су тамо учили да возе и добијали професиноналне дозволе.
"Међутим, како се више војска тиме не бави и нема више извоза тих возача, сада возач треба да иде кроз редовно школовање и може да има разлитичих проблема, а веома и кошта да би дошао до могућности да неко буде возач аутобуса и теретног возила", додао је Атанацковић
Истакао је да је код ангажовања возача постојао проблем и са страостном границом, што је сада донекле либерализовано.
"Све у свему, и даље нам је потребно на хиљаде возача, па такође увозимо велики број страних радника у тој сфери", напомиње председник Уније послодаваца Србије.
