Тиме се, чини се, завршава вишегодишње раздобље у којем су зараде у Хрватској расле.
Наравно, ситуација неће бити иста у свим секторима па се може очекивати да ће зараде у делатностима попут ИТ чак и наставити да расту, али уопштено гледано, ниво зарада у земљи већ је почео свој пут наниже, преноси портал Индеx.
"На почетку кризе изазване пандемијом корона вируса већ смо забележили смањење зарада у приватном сектору и замрзавање зарада у јавном сектору. С обзиром на јаку кризу, реално је очекивати да ће држава крајем године у јавном сектору поновно поставити питање замрзавања зарада, док ће, с друге стране, смањење зарада у приватном сектору, веројатно бити трајнијег карактера", упозорио је Жељко Ловринчевић из загребацког Економског института.
Слична упозорења долазе и од Предрага Бејаковића из Института за јавне финансије, који упозорава да у Хрватској у следеће две или три године неће бити простора за раст зарада.
Он сматра да су чак веће шансе да ће се зараде у земљи смањивати.
У приватном сектору је тај процес већ започео, а његово убрзање може се очекивати на јесен, након завршетка ионако слабе туристичке сезоне.
Бејаковић указује и на раст незапослености и велике трошкове државе за борбу са корона кризом.
Он додаје да је продуктивност у Хрватској слаба, као и да би раст зарада у таквим, кризним увјетима додатно пољуљао позицију Хрватске на светским лествицама конкурентности и у трци за привлачење улагања.
Подаци државне статистике за мај показују да су просечне зараде у Хрватској, упркос кризи, и даље расле.
Просечна нето зарада у земљи у мају је износила 6.655 куна, што је реално 1,1 одсто више него у мају прошле године и 0,4 одсто више него у априлу ове године.
Економисти упозоравају да је чак и тако мали раст зарада пре свега резултат владиних мера да очува радна мјеста, у склопу којих је држава покривала део зарада запослених.
У наставку године држава више неће бити тако широке руке јер за то нема новца, а и сами послодавци упозоравају да неће имати другог избора него или да смањују зараде и отпуштају запослене или да ставити кључ у браву.
Када је реч о јавном сектору, зараде у њему већ су замрзнуте до краја године, а Ловринчевић сматра да ће држава пред крај године изаћи са сличним захтевом и покушати да издејствује одустајање од раније договорене повишице и у следећој години.
"Мораћемо у наредним годинама да се навикнемо на мање и на лошије, али ниво развијености Хрватске је такав да не допушта веће зараде", истиче Бејаковић.
Ловринчевић указује да повратак зарада и животног стандарда у Хрватској на ниво пре избијања корона кризе не треба очекивати пре 2023. или 2024. године.
"Опоравак зарада и стандарда у Хрватској бит ће врло спор. За повратак на ниво пре кризе требаће нам године", закључује Ловринчевић.
