Исаковић: НИС уложио више од 900 милиона евра у еколошке пројекте

БЕОГРАД: Нафтна индустрија Србије уложила је од доласка Гаспромњефта, од 2009. године, више од 900 милиона евра у еколошке пројекте, изјавила је данас директорка Департмана за спољне везе и односе са државним органима НИС-а Татјана Исаковић и истакла да је пред том компанијом значајн инвестициони период и раст.
nis naftna industrija srbije
Фото: nis.eu/printscreen (Promo)

"Енергетика је стратешки и економски веома значајна област, а питање енергетске стабилност постаје још актуленије увођењем Зелене агенде", рекла је Исаковићева на 21. Београдском економском форуму.

Како је навела, НИС као један од лидера, има висок степен одговорности за економски просперитет земље и НИС је од доласка Гаспромњефта до сада инвестирао више од три милијарде евра у све сегменте свог пословања.

Исаковићева је нагласила да НИС улаже у нове технологије и енергетску ефикасност и да је до сада имала најзначајније инвестиције у рафинеријску прераду, где је инвестирано више од 800 милиона евра од 2009. године.

"Прва фаза је завршена 2012. године и резултовала је производњом највалитетнијег деривата нафте европског квалитета, а друга фаза 2020. завршетком пројекта Дубока прерада, која је повећала дубину прераде на скоро 99 одсто. Такође, важна је и еколошка компонента и свака инвестициона одлука носи и одлуку о екологији. НИС је од 2009. године инвестирао више од 900 милиона евра у еколошке пројекте или у пројекте са израженом еколошком компоментом", истакла је Исаковићева.

Каже да су у Рафинерији нафте значајно смањене емисије штетних гасова, на пример, сумпордиоксида за скоро 99 одсто.

Она додаје да су пред НИС-ом три кључна правца развоја: производња нафте, истраживање и произовдња нафте и гаса, даљи развој малопродајне мреже и даљи развој рафинерије у пројекат каталитицког крекинга у вредности од 80 милиона евра.

НИС стално инвестира у своју инфраструктуру, додала је она.

"Поред сегмента који се односи на енергетску стабилност, НИС има значајан допринос привреди Србије и од 2010. до 2020. просечан директан допринос БДП-у земље износио је око 5,1 одсто. НИС је један од лидера и када је реч о просечној годишњој вредности извоза - преко 260 милиона евра и преко 270 милона евра износе просечне годишње инвестиције", каже Исаковић.

Она је истакла да је НИС један од највећих уплатилаца у буџет Србије, са износом већим од 1,1 милијарде евра годишње, тако да тај допринос чини око 15 одсто укупних пореских прихода Србије.

"Остајемо привржени обезбеђивању енергетске стабилности и даљем економском развоју", поручила је Исаковићева.

Каже да су амбициозни циљеви Зелене агенде, коај подразумева декарбонизацију, као и да је НИС већ започео тај процес, изградњом малих гасних електрана 2013. године на осам нафтних и гасних поља у Србији, где се производи топлотна и електрична енергија, из гаса који је раније спаљиван на бакљи, а који се сада користи за производњу енергије.

Гасовод Турски ток може ефикасно да попуни недостатак гаса на тржишту Турске и Балкана и енергетски обезбеди то подручје, оценио је данас представник за медије компаније Турски ток Сандер ван Рустелар на панелу о енергетици на Београдском економском форуму.

“Имамо јако скучено тржиште гаса, где залихе нису попуњене за јаку зиму, тако да је капацитет за транспорт гасовода на максимуму. Успевамо да Турској допремимо велике колиицина гаса. Турски ток може да попуни празнину на тржисту гаса у Турској и на Балкану", рекао је Ван Рустелар.

Истакао је задовољство компаније што су земље на овој траси склопиле дугорочне уговоре о испоруци гаса и на тај начин обезбедиле своје потребе.

„Видимо који су све ризици када видимо да су цене у Азији врло високе, па снабдевачи иду на то тржиште”објаснио је он.

Додао је да је у склопу Зелене агенде смањење емисије угљендиоксида важно и да ће обновљиви извори енергије имати кључну улогу у том процесу, а да је гас добар за прелазни период уз поштовање смањење емисије угљендиоксида.

Марио Кијановић из Савета страних инвеститора похвалио је нови Закон о коришћењу обновљивих извора енергије, јер је показао недвосмислену опредељеност државе да подстиче произвођаче чисте енергије, али и кориснике.

“Напуштен је принцип приоритета да средства добије онај ко се први јави и сада имамо систем аукција, што је феноменално. Једини недостатак је могућност негативне премије што треба да се разради кроз подзаконске акте, али је концепт система јако добар и праведан”, оценио је Кијановић.

Рекао је да је Савет страних инвеститора иншитирао на постојању правне сигурности како не би било могућности смањивања подстицаја и заложио се да државне субвецније трају 12 година, јер су у питању комплексни пројекти, који захтевају доста времена за почетак испоручивања струје у мрежу.

Директорка Удружења обновљивих извора енергије Данијела Исаиловић је рекла да Србија има ту изграђених капацитета око три гигавата, од чега 2,5 гигавата припада ЕПС-у, који су изграђени пре скоро пола века и признат им је статус произвођача из обновљивих извора енергије.

Осим тих капацитета ЕПС-а, како је додала, Србија има мање од пола гигавата зелене енергије, од чега на ветропаркове отпада 398 мегавата изграђених капацитета.

EUR/RSD 117.5781
Најновије вести