Ко се још сећа опанчара или јорганџије, ткача... а све су ређи крзнари, папуџије, ужари, циглари, ковачи...
Нека занатлијска занимања данас су потпуно заборављена и нема их више јер нема ни потребе за тим врстама посла, а нека имају нова, савременија имена. Ко још зна да је абаџија, заправо, кројач (одеће од абе), клонфер - лимар, сакаџија - онај који разноси воду за пиће, зилџија – онај који производи предмете од месинга – звона, чираке, кантаре... Тешко да данас неко зна да је бичакџија – онај који израђује ножеве, дегирменџија – млинар, екмеџија – пекар, накаш – молер, џевахирџија -драгуљар, јувелир...
Ту су и пудар - човјек који чува виноград и ради у њему, иконописац – сликар икона, ужар – онај који производи ужад, канапе и конопце... мутавџија– произвођач текстилних производа осим одевних, вуновлачар - онај који обрађује вуну, сапунџија...
Дакле, оних који се старим занатима баве све је мање, све је мање и оних који се за њих школују, а расте број оних који су за старе и уметничке занате уопште чули па и не треба да чуди што су нестали - с једне стране нису довољно исплативи, а с друге млади нису заинтересовани да се њима баве. Ипак, очување старих заната, који су важан елемент културне баштине сваке земље, па наравно и Србије, и те како је важно и за то је, несумњиво, потребна подршка државе. То се и чини јер су недавно уручени сертификати за старе и уметничке занате, а том приликом министар привреде Слободан Цветковић је рекао да се на тај начин чува народна традиција и чини корак ка додатном запошљавању младих. По његовим речима, у последње готово три деценије у организацији Министарства привреде издато је око 1.100 сертификата, а они који га стекну могу да рачунају на олакшице које ће им омогућити лакши опстанак на тржишту.
- Апелујемо на локалне самоуправе да се представници старих и уметничких заната укључе у догађаје различитих формата - од културних догађаја до популарних и веома посећених - ијада јер то може бити допуна и додатна вредност. На западу има пуно пијаца старих заната, на којима локалне самоправе определе део простора само за старе и уметничке занате и тако обогате туристичку понуду својих самоуправа и промоцијом старих заната промовишу и сва културна, историјска и туристичка добра - рекао је Цветковић.
- Добијањем свечане форме сертификата о старим занатима остварују се знатни бенефити- рекао је Цветковић. - Пошто су занатлије, углавном, порески обвезници који порез плаћају паушално, уз сертификат се добија могућност попуста до 50 одсто у односу на оне који немају сертификат старог заната. Уз то, подршку може обезбедити и локална самоуправа одобравањем 10 одсто попуста на износ закупа локала.
И то није све јер Министарство привреде не прописује ограничења за старе занате да партиципирају на свим конкурсима који су у вези са набавком опреме, а постоји и сет нематеријалних начина помагања. Министар привреде је указао и да стари и уметнички знати могу допринети квалитетнијој туристичкој понуди.
Д. Млађеновић
