"Ако говоримо о ромингу економија Западног Балкана, договор није постигнут онако како бисмо ми желели да буде, већ постоји договор о смањењу цена роминга за пренос података. То значи да ће се роминг за пренос података изједначити на две дестинације - Западни Балкан и ЕУ. Он ће за нас бити значајно мањи за пренос података у односу на оно што је до сада наплаћивано", каже помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација Ирини Рељин.
Рељин у разговору за Танјуг, међутим, каже да договор није постигнут у вези с разговорима грађана мобилним телефоном у ромингу, а да Европска комисија предлаже да оператори самоиницијативно снизе цене роминга, што, објашњава, они сада не могу да ураде због законске регулатива ЕУ.
"Оператори су имали састанке у ЕК, а договор везан за пренос податка биће обавеза за њих, али то нема везе са нашом администрацијом или било којом економијом на Западном Балкану", напомиње Рељин, те додаје да се за сада говори само о смањењу трошкова роминга на територији ЗБ, а то подразумева да се смање цене у неколико етапа кроз договоре економија ЗБ.
Рељин каже и да ће се цене роминга на територији држава ЗБ свакако смањивати, али појашњава да је важно разликовати две теме које се тичу роминга, а то су онај унутар шест економија ЗБ и друго - услуге роминга када наши грађани бораве у ЕУ.
Тема везана за роминг у ЕУ је објашњена у тачки 3, документа потписаног у Софији и ту се каже да ће "потписници прихватити да олакшају подршку путу који се изабере".
"У овом тренутку не постоји никакав договор и колико смо ми информисани, наши оператори су одлазили на више састанака у Брисел. Постоји само могућност да се снизи цена преноса података што је навецћи део трошкова цене роминга. Што се тиче разговора и СМС порука, мислим да се ништа од тога неће мењати у односу на садашње стање", каже Рељин.
На питање Танјуга шта је по њеном мишљењу "највећа кочница" за укидање роминга, Рељин каже да је то питање пре свега ствар тржишта и пословања компанија које те услуге пружају, односно, да операторима није у инетересу да остану без новца од наплате услуге роминга.
Подсећа да ни у ЕУ нису све земље укинуле роминг и да постоје оператори који су нашли начин како да ту чињеницу оправдају пред европским телима.
"Дакле, ни код њих то није урађено и потпуно је нереално да ћемо ми то преко ноћи урадити".
Најпре, каже, треба наплату трошкова јадног ка другом оператору смањити, а онда ће се створити услови за потпуно укидање.
То значи да ће овим снижавањем оператеори бити припремани за укидање роаминг на малопродајном тржишту, односно за укидање наплате роминга од претплатника.
Наиме, када се овај процеш завршавао у ЕУ (а трајао је седам година), оператори су прво морали да снизе велепродајне цене роминга.
Колико год из позиције грађана укидање роминга деловало лако и оправдано, компаније не могу да се одрекну профита па је и сама ЕК трпела значајне притиске када је донела одлуку да то учини на својој територији, а сада ЕУ опет, од истих тих компанија тражи да роминг укину на Западном Балкану.
У тренутку када је ЕУ ипак донела одлуку да се међу већином чланица не наплаћује роминг, неке компаније су одлучиле да тада повећају цене према нашим операторима у Србији због чега су они имали огромне губитке.
Према последњим расположивим подацима, приходи од роминга, који обухватају приходе које доносе претплатници (оутбоунд роаминг) и приходе које доносе инострани претплатници (инбоунд роаминг) опадају из године у годину у нашој земљи.
Подаци Ратела показују да је 2012. године укупан приход од роминга наших оператора државама ван региона износио 62,63 милиона евра, 2014. године 47,56 а последњи подаци из 2016, године показују да је приход од роминга међу три српска оператора пао на 38,09 милиона евра.
Овај пад се често правда појавом других сервиса, односно начина комуникације, као што је повећан број корисника апликација попут Вибера, ЊхатсАппа...
Европска комисија предлаже да наши оператори самоиницијативно снизе цене роминга, али европски нису у могуцности да то ураде јер законска регулатива ЕУ не предвиђа утицај администрација на ове цене.
Како би се избегли нагли губици телекомуникационих компанија које планирају дугорочно своје инвестиције, а неке од њих су везане за развој 5Г мреже у Србији, неопходно је у етапама снижавати цене.
Наши оператори плаћају цене на велепродајном тржишту за роминг и за сада нема званичног договора да оператори из ЕУ са ЗБ заједно снизе цена ових услуга.
Тек када буду снижене цене на велико отвориће се могућност за ниже цене у малопродаји, односно, оно што ће грађани моћи да осете.
Из Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге РАТЕЛ кажу да се у јавности кроз нетачне интерпретације ствара утисак да ће до договора о ромингу доћи веома брзо, те подсећају да је 2014. године потписан регионални споразум о снижавању цене роминга између Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније и да се међу овим земљама већ четири године постепено снижава цена услуга роминга.
"Дефинисане су још тада максималне цене на нивоу малопродаје, односно велепродаје, за говорни саобраћај, смс и пренос података и оне се смањују. То у пракси значи да сваки оператор појединачно са сваким оператором из друге земље потписује роминг уговоре у којима се дефинишу цене које не могу бити веће од оних које су прописане", објашњава директор РАТЕЛ-а Владица Тинтор.
Пре свега, каже, у питању су политичке одлуке на нивоу ЕУ, а да би уопште дошло до укидања роминга за наше грађане, потребно је да се напише документ који би био обавезујући за све учеснике у овом процесу и у њему би била дефинисана динамика тог процеса за сваку годину.
Европска комисија мора, пре свега, да убеди све операторе на својој територији да крену са постепеним укидањем, а када је реч о региону, ни ту ствари нису до краја договорене.
Албанија је пре неколико година у последњем тренутку одустала да потпише документ за снижавање цена међу економијама шест земаља, а тржиште Косова и Метохије и даље је оптерећено политичким питањима.
Укупни приходи од услуга роминга на малопродајном нивоу у државама потписницама Споразума из 2014. године на крају 2016. износио је 5,24 милиона евра.
Цене из 2017. године за услуге роминга (позив, смс, интернет пренос података) и даље су важеће па је тако максимална малопродајна цена (без ПДВ) одлазног позива у ромингу по минуту 0,19 евра, а долазног 0,05 евра.
СМС порука у малопродаји максимум кошта 0,06 евра а највиша малопродајна цена за услуге преноса података по једном килобајту је 0,20 евра.
