О чему се ради?
Давне 1960. године промовисан је ЦЕР10, први домаћи дигитални рачунар произведен у Институту “Михајло Пупин”.
- У нашој некадашњиј држави, СФРЈ, крајем шездестих година прошлог века, услед тадашњих потреба науке, привреде и државе изнет је захтев да се направи домаћи дигитални рачунар. Рачунари су били врло скупи, а и нико није хтео да нам их прода - прича за “Дневник” председник Друштва за информатику Србије Никола Марковић. - У врху тадашње државе донета је одлука и обезбеђена су средства да се направи домаћи дигитални рачунар.
Развој рачунара ЦЕР 10 почео је 1956. године у Институту Винча, а заршен је четири године касније у Институту “Михајло Пупин” када је у септембру 1960. године на Београдском сајму приказан и демонстриран рад рачунара.
На развоју и производњи рачунара ЦЕР 10 радилису: проф.др Тихомир Алексић, проф. др Рајко Томовић, др Милојко Марић, др Вукашин Масникоса, др Ахмед Манџић, инг. Петар Врбавац и инг. Душан Христовић.
За производњу домаћег рачунара коришћено је: 1.750 електронских цеви, 1.500 транзистора, електронски релеји, примарна меморија с феритним језгром и секундарна меморија на бушеној папирној траци. Рачунар је имао брзину 50.000 операција у секунди, односно 1.500 сабирања у секунди. Био је дугачак 12 метара (шест ормана димензија 2 пута 2 метра) и заузимао је простор од 80 квадратних метара.
Рачунар је био намењен за решавање математичких проблема, као и криптографске и статистичке обраде. Прво га је користио Савезни секретаријат за унутрашње послове, а 1963. године је уступљен Танјугу за слање вести по свету. Након тога је 1970. године дат Електротехничкој школи “Никола Тесла” где је коришћен као едукативно средство. Један мањи део првог домаћег дигиталног рачунара сада се налази у Музеју науке и технике у Београду.
Наша земља је са рачунаром ЦЕР 10 спадала у пет држава у Европи (Велика Британија, Русија, Немачка и Француска), које су умеле да направе дигитални рачунар. За оно доба то је био епохалан успех и потврда великог научног знања у домаћим научним институтима.
Након ЦЕР-а 10 уследила је наредних година производња серије ЦЕР рачунара. То су били ЦЕР 12, ЦЕР 22, ЦЕР 200 и посебна серија рачунара за ЈНА (ЦЕР 11, ЦЕР 101, ЦЕР 111).
Рачунари из серије ЦЕР су се користили у банкама, управи, школама и другим институцијама.
Марковић наглашава да се у Србији данас не производе рачунари, изузев индустријских рачунара за посебне потребе. Данас је главни информатичарски прозвод прављење софтвера и очекује се да ће се 2018. године извести софтвера у вредности од једне милијарде евра .
- Поређење ЦЕР 10 компјутра са садашњим рачунарима је скоро па немогуће јер је и најслабији лаптоп данас вишеструко јачи од оног што је тада направљено и што је представљало врхунски домет за своје време - закључио је Марковић.
Никола Марковић наглашава да се у последње две, три године бележи интензивни развој у овој области, односно да расте процес информатизације у Србији.
Настава информатике у школама све боље организована, а веома је значајно то што у око 200 предузећа имамо врхунске резултате у примени ИКТ, рекао је Марковић.
Он је додао и да Србија напредује у примени ИКТ и да спада у средњеразвијене земље, а да примене у привреди заостају у односу на могућности и потребе.
Д. Урошевић
