Кожом из Италије и Турске обувамо Италијанке

Нашим тржиштем доминирају углавном кинеске балетанке, сандале, чизме… па се стиче утисак да домаће обуће ни нема.

Директорка Регионалне привредне коморе Нови Сад Оливера Симовић каже да је то само привидно јер квалитетом и дизајном домаћа обућа проналази пут и на овдашње тржиште, али често, под страним брендом.

– После затварања великих домаћих фабрика обуће њихово место су заузели произвођачи више окренути малим серијама, али квалитетној обући, о чему се мало зна у јавности – каже Оливера Симовић. – Исто тако, велики број домаћих произвођача ради за наменску индустрију, па производе војничке чизме, патике, као и безбедносну обућу, на пример, за ватрогасце или грађевинске раднике.

По њеним речима, данас је домаћа индустрија обуће организована у око 300 привредних друштава, у којима је запослено око 10.000 радника, махом жена.

– Та индустријска грана је извозно оријентисана, али и увозно зависна јер су обућари приморани на то да купују основну сировину – кожу свих врста, које нема на домаћем тршишту. У Србији тренутно раде само две фабрике за прераду коже, фабрика коже „Ludžury tannеry” у Руми и „Дафар” у Зрењанину. Обе фабрике су у већинском власништву странаца и прерађују кожу за познате светске брендове и за своје потребе, док је домаћи произвођачи кожне галантерије и обуће углавном увозе из Италије, где је кожа добро финиширана, или и из Турске – каже директорка новосадске Привредне коморе.

У оквиру кожарскопрерађивачке гране производња обуће чини око 80 одсто производње, каже наша саговорница, и наглашава да је то највећим делом кожна обућа, премда је из године у годину и производња гумене обуће у сталном порасту.

– Производе се све врсте обуће: мушка и женска, кожна модна ципела, спортска, дечја обућа, гумена, пластична, као и заштитна, за различита занимања. Производни капацитети поседују различиту опрему, од најсавременије до застареле. Ради се обућа и делови за обућу за познате светске брендове, преко дорадних послова, док има предузећа која раде само своје производне марке, под својим брендом.

Директорка коморе наглашава да домаћа индустрија коже и обуће највише извози на италијанско тржиште, и то више од половине свог извоза. 

– Сточни фонд нам је све сиромашнији из године у годину, па су прерадни капацитети за штављење коже у Србији затворени, и то је највећи проблем с којима се сусрећу произвођачи ципела – каже Оливера Симовић. – То значи да ће се до квалитетне сирове коже на нашим просторима у већим количинама све теже долазити у времену које је пред нама.

– То је знак да  домаћа роба има висок квалитет и прихватљив дизајн за тржишта која се у свету моде високо котирају – каже Оливера Симовић, али и истиче да је наша земља истовремено и увозник обуће и коже с италијанског тржишта.

Већина домаћих произвођача, наглашава, има продајну мрежу, а у нашим радионица прави се обућа најпознатијих светских произвођача, као што су „Прада”, „Гучи”.

– Недавно је, након посете произвођачима обуће из Србије, директор за набавку француског трговинског ланца „Аућан” Стефан Вити био изненађен, и с одушевљењем изјавио да није очекивао такав квалитет и модеран дизајн обуће наших произвођача. Уосталом, то је коментар свих  купаца из иностранства након посете произвођачима обуће из Србије –наглашава Оливера Симовић.

З. Делић