- Регион Војводине има највеће учешће у новчаној суми прометованог пољопривредног земљишта са 77 одсто, кућа 37 одсто и викендица са 52 одсто у односу на промет у Србији. Број уговора о купопродаји пољопривредног земљишта на нивоу државе у првом полугодишту 2023. године био је већи за шест одсто у односу на исти период прошле године, а грађевинског земљишта је био нижи за 18 одсто у односу на 2022. – саопштено је у Републичком геодетском заводу.
У Новом Саду је ове године реализован 961 уговор за купопродају старијих станова, а 698 за новију градњу. Потражња за старијим становима је погурала цене, па је квадрат ове врсте некретнине достигао 3.333 евра, док је просечна цена већа од новоградње и износила је 1.910. Просечна цена квадрата за новију градњу је 1.725 евра, а док је наскупљи квадрат био 3.480 евра.
Стан у Београду продат за 2.601.888 евра
Када је реч о највишим ценама прометованих непокретности у Србији у првом полугодишту 2023. године, најскупљи квадрат стана продат је по цени од 11.475 евра на локацији Београд на води, док је највећа сума издвојена за стан износила 2.601.888 евра, у истом комплексу.
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 4.802.000 евра, док је најскупље паркинг место плаћено 58.400 евра у истој општини.
Нови Сад је прва општина у Србији по броју продатих гаража и пословних просторија. У Новом Саду је прометовано 1.035 гаража, а на Савском Венцу 829, Новом Београду 618, Звездари 502 и тако даље. Цене су се кретале од 400 евра у Лесковцу до 58.400 евра на Београду на води. У Новом Саду најскупља гаража продата је за 30.000 евра. У првом полугодишту 2023. године регистровано је 1.560 купопродаја пословних простора у Србији. Прометовали су се локали, канцеларије, пословни простори за које није утврђена делатност, пословни апартмани и складишни и магацински простори. Највише промета пословних простора реализовано је на територији следећих општина: Нови Сад – 241, Нови Београд – 207, Чајетина – 114, Рашка – 51, Звездара – 41 и тако даље. Квадрат пословног простора коштао је од 55 евра до 23.375 евра.
Подаци за прву половину 2023. указују на смиривање и фазу стабилизације на тржишту непокретности у Србији. Смиривање активности се огледа у броју трансакција и стамбених кредита, као и у вредности тржишта након јаке експанзије у 2021. и 2022. години. Ипак, и поред смиривања активности, тржиште непокретности и даље држи виши ниво у односу на предпандемијске вредности. У овом периоду дошло је до наставка постепеног успоравања раста цена станова у односу на снажан раст у претходној години.
У првом полугодишту 2023. вредност тржишта непокретности износила је 3,3 милијарде евра, што је мање за 7 одсто у односу на исти период претходне године.
Што се тиче начина плаћања, највећи број трансакција реализован је готовинским начином плаћања, док је уз кредит реализовано седам одсто уговора о промету непокретности, што је за пет процентних поена мање него прошле године, а из кредитних средстава највише су плаћени станови (18 одсто).
С. Аничић Илић
