Наиме, у новембру прошле године, који је последњи месец за који је РСЗ објавио податке, запослени у услужним делатностима у рударству имали су просечну нето плату од 115.263 , а они који раде у експлоатацији угља 82.393 динара. Запослени у експлоатацији руда метала имали су мању нето плату – 69.483 динара, али је и она знатно већа од републичког просека.
Процењује се да ће плате у рударству бити још веће јер стручњаци тврде да ће ова привредна грана у наредним годинама бити главни адут српске привреде. Наиме, ако се на некој од 127 локација у Србији, где данас истражују међународне компаније, нађу нове значајне количине злата, сребра, бакра, литијума... прогноза стручњака је и те како реална.
У рударској грозници у Србији тренутно учествује око 25 компанија, а само у истраживање руда претходне године уложено је око 60 милиона евра. Нови већински власник РТБ ”Бор” , кинеска компанија “ Зинђин”, постала је крајем прошле године нови власник канадске компаније “Невсун”, која има истражна права за бакар и злато у Србији. Иначе, “Невсун” је компанија која се бави прерадом тешких метала, а у Србији послује посредством компаније “Ракита експлорејшн” и тренутно спроводи пројекат у Чукару Пеки у Бору - налазишту бакра светске класе, које је од изузетне вредности и потенцијала за Србију. Судећи према прелимираним анализама, укупни претпостављени ресури процењују се на 35 тона руде са средњим садржајем бакра од 2,9 и злата од 1,7 одсто.
Према процени Мирослава Игњатовића из Удружења за енергетику и енергетско рударство Привредне коморе Србије, једно од најзначајнијих инвестиција у рударству Србије јесте управо налазиште Чукару Пеки. Он оцењује да ће током периода експлоатације овог пројекта Србија и Бор имати директну корист од око 450 милиона долара и то само кроз порезе и рудну ренту.
Тренутно је у рударству запослено око 25.000 радника. Уколико се остваре прогнозе стручњака и рударство заиста постане један од главних адута српске привреде, у овој делатности упослиће се више хиљада радника. Може се очекивати и да ће зарада у рударству и даље бити међу највишима у Србији, а то је довољан разлог да се млади и незапослени заинтересују за ову струку која им може обезбедити за радно место.
Такође, много се очекује и од пројекта “ Јадар” који реализује компанија “Рио Тинто” . Највреднији рударски ресурс Србије је налазиште литијума у Јадарском басену код Лознице. Када почне експлоатација руде јадрит, што се очекује за неколико година, претпоставља се да ће одатле моћи да се добију количине литијума које би задовољиле 10 одсто светских потреба. Одвајање литијума од камена и свега што се извуче из земље је технолошки компликован посао, али када се и то уради, онда ће Србија бити у могућности да литијум испоручује и за батерије, али и за ауто-индустрију, која прелази са дизел мотора на електромоторе и којој су потребне велике количине литијума за производљу батерија за електровозила.
С оценом да због рудних ресурса српско рударство очекује боља и светлија будућност слажу се и стручњаци из Геолошког завода Србије, али додају да су за то потребна значајна улагања. Тако геолог Предраг Мијатовић указује да је улагање у истраживање дуготрајно и да то није процес који се може завршити за годину или две, односно да је потребно најмање седам до десет година.
Геолошка истраживања на терену су и скупа и дуго трају што је и разлог што на већини од 127 локација у Србији њих своје пројекте реализују стране компаније. Једноставно, српске компаније, па ни сама држава, немају довољно новца за вишегодишње улагање које може, али и не мора да донесе добит јер се годинама мора истраживати, а потом калкулисати, анализирати и покренути посао, па тек онда причати о исплативости и заради.
Љ. Малешевић
