Став Уније послодаваца Србије о износу повећања минималца непромењен је и повећање минималне зараде у Србији би требало да прати раст бруто домаћег производа, рекао је данас за Танјуг почасни председник УПС-а Небојша Атанацковић.
Он је то рекао одговарајући на питање шта мисли о најављеним преговорима у августу за повећање минималне цене рада, истичући да је став УПС-А по том питању већ годинама исти.
„До сада смо имали ситуацију да смо ми углавном имали 4,5 - 5 одсто раста БДП последње две године, у ствари оних година пре пандемије, тако да је то био раст на који смо ми пристајали, отприлике око 6 одсто годишње, међутим, сада очигледно сама инфлација је већ двоцифрена, раст БДП опет је негде 3,5 - 4 одсто и отприлике то би биле релације које би послодавци могли да прихвате”, рекао је Атанацковић.
Атанацковић је казао да је за задржавање стручне радне снаге у Србији, потребно направити разлике у одређеном нивоу оптерећивања фирми које имају проблем са радном снагом и морају да више плаћају раднике не би ли им држава изашла у сусрет кроз пореска растерећења.
Казао је да ће послодавци до неког нивоа моћи да повећају цену и надоместе недостатак те радне снаге, али и да се, како наводи, недостатак радне снаге готово никако не може надокнадити чак ни са великим повећањем зарада.
Ипак, оценио је, многима у редовима послодаваца и то ће бити јако пуно, јер најчешће многи не могу да подигну цену својих услуга и производа.
Небојша Атанацковић се осврнуо и на проблем недостатка радне снаге и казао да тај процес траје већ годинама и да има тенденцију убрзавања, као и да је то нешто што ће се у Србији осетити кроз проблеме у производњи, као и у другим зонама.
Сматра да наша привреда није у ситуацији да исплати плате колико то може западна Европа, и то „посебно не сада када у Европи све више недостаје све квалификованија радна снага”.
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић је за Танјуг рекао и да је наша држава протеклих година покушала са увозом радне снаге, али да је показатељ недостатка радне снаге и то што се инвестиције углавном сконцентришу на велике градове, јер, како је рекао, у мањим срединама не би могли да обезбеде довољно радне снаге.
Он је додао да је највећи проблем недостатка радне снаге у секторима који су радно најинтензивнији, али и у сектору ИТ технологија.
Додаје да проблеми постоје и у грађевинарству, и пољопривреди, те да све оно што се тражи на западу Европе почиње да недостаје и код нас.
„Поред ублажених мера за увоз радне снаге западна Европа ће пре увозити раднике из Европе, него из земаља Блиског истока”, закључио је он.
Д. Млађеновић
