Минималац у Холандији је 1.615,80 евра, Белгији 1.593,76, Немачкој 1.557,09, Француској 1.5521,11 и у Великој Британији 1.453,28 евра. У Словнији, која се сматра „млађом” чланицом ЕУ, минималац од почетка ове године је 886,63 евра, чиме је та некадашња република СФРЈ надмашила „старије” чланице као што су Грчка, где је минимална зарада 758,33 евра, затим Португал, где је минималац 700 и Малту, где је он 761,97. Потом следе државе чланице ЕУ у којима је минимална зарада мања: Хрватска с 505,90 евра, Литванија с 555, Естонија с 540, Пољска с 523,09, Словачка с 520, Чешка с 518,97, Мађарска са 464,20 и Румунија са 446,02 евра. На последњем месту у ЕУ по висини минималца је Бугарска с 286,33 евра.
Иначе, највећи минималац у читавој Европи имају запослени у Швајцарској и он износи 2.709 евра. Дакле, већи је 700 евра од највеће минималне зараде у ЕУ која се исплаћује у Луксембургу. У исто време, минималац у Швајцарској готово је 12 пута већи од минималца у Бугарској, која је чланица ЕУ.
Од земаља у региону најнижи минималац имају радници у Црној Гори – 193 евра, и он је шест пута мањи од оног у Немачкој. Два евра већи минималац имају радници у Македонији – 195, док они у БиХ имају 208 евра месечно. Минимална зарада у Републици Српској је 230 евра и она је један евро мања него у Србији, где износи 231 .
Висина минималне зараде има и те како везе с одласком радне снаге управо у европске земље где је он виши. Тако се од уласка Бугарске и Румуније у ЕУ бележи велик одлив радне снаге управо у економски богатије европске државе, као што су Немачка, Белгија, Словенија па чак и Хрватска. Док њихови радници одлазе тамо где могу зарадити више, наше комшије Бугари и Румуни последњих година радну снагу проналазе у Вијетнаму, Индији, Багладешу, Мароку, Непалу и другим државама где су зараде знатно ниже.
Без пореза и доприноса, минималац у Србији сада износи 155,3 динара по сату. То значи да ће током ове године радници с најнижим примањима добити у коверти 24.848 динара за месец са 160 радних сати, 26.090 за месец са 168 сати и 28.575 за остварена 184 сата рада.
Наши радници због боље зараде, која се одређује и према висини минималца, осим у земље Западне Европе, све чешће одлазе у Словенију, Словачку, Пољску, Чешку па и Хрватску. С друге стране, на српском тржишту већ недостају радници појединих профила па су и српски послодавци принуђени на то да „увозе” раднике, и то из Македоније, Албаније, Црне Горе, а и из неких земаља Далеког истока.
Нема тачних података о томе колико запослених у Србији прима минималну зарада, али процењује се да је та бројка око 300.000. Минимала зарада је најчешћа у приватном сектору, мада је има и у јавном. По подацима Републичког завода за статистику, просечна зарада у Србији у новембру била је 50.556 динара месечно, док су запослени код предузетника у просеку имали упола мање – око 27.035, што је нешто мало више од минималца.
Љ. Малешевић
