Божићно-новогодишњи вашар “Винтерфест”, као у свим већим нашим и европским градовима, у Суботици је кренуо од 6. децембра, од Микулаша и завршава се данас, 13. јануара, дакле Православне нове године, где је незаобилазна понуда Удружења “Конобе Кујунџић” које предводи Миодраг Кујунџић, витез вина суботичког реда “Арена Забаткиенсис”, најстаријег реда витезова вина у Србији, али и велики заговорник неговања салашарских традиција на северу Бачке.
Зна Миодраг чиме се најбоље у празничне зимске дане најбоље некада неутралисала хладноћа на салашима, а ти рецепти се показују добрим и сада. Уз јаку храну у време свињокоља, одувек су се добро слагале квалитетне домаће капљице.
- Ми смо се у Реду витезова вина “Арена Забаткиенсис” окупили да негујемо традицију добрих вина и традиција Суботичко-хоргошке пешчаре, посећујемо разне манифестације и дружимо се са људима из сличних удружења који пре свега воле вино. На овом потесу имамо вина која не могу да се пију на другим местима, као што су кадарка од црних и кевидинка. Вина кадарке и кевидинке, које су аутохтоне сорте грожђа овог виногорја желимо да буду доступна сваком туристи који код нас дође, да ужива у винима којих нема у другим виногорјима. Винску традицију желимо да преносимо на млађе генерације, пре свега у умереном пићу, у добром вину и гастрономији која иде уз вино. Поред тога у Удружењу “Коноба Кујунџић” окупљено је двадесетак чланова привржених салашарским традицијама. Једноставно смо желели оно све што је традиција и стари начин размишљања наших дедова и бака, да негујемо и очувамо – прича Миодраг Кујунџић.
Тако су на “Винтерфесту” у центру Суботице замирисали чварци припремани на традиционални начин у катланки, уочи Божића је служена медена ракија и приказује све оно што се од обичаја преноси с колена на колено већ генерацијама, али Кујунџић предочава да то не иде баш лако.
Тек ће да буде!
Миодраг сматра да ће туристичка понуда салаша посебно добити на значају када се на Палићу заврши изградња велнес центра, па ако до сада и није била толико исплатива, него се саставља крај с крајем, може се очекивати просперитет у наредном периоду:
- Као дипломирани економиста увек сам волео ту причу од старијих људи “како је некад било”, међутим, то некад се мора прилагодити потребама савременог човека. Морате имати чисту собу, тоалете и максималне услове за боравак, а све остало што је етно и традиција на то се надовезује. Млади интелектуалци који данас нису везани послом за канцеларију, такозвани интернет номади, они могу да раде и са салаша, али желе да доживе тај амбијент у пуном смислу. Поред тога, ми смо земља која је релативно јефтина за живот, па су то предности које Суботица и околина могу да пруже.
- Глобализација је учинила своје, па млађи нараштаји под утицајем маркетиншких кампања које им нуде све и свашта, једноставно, не да потпадају под те утицаје, него уз компјутере и мобилне телефоне одрастају са виртуелним светом. Оно што смо ми некада доживљавали на правом салашу, коноби и правом ресторану, трудимо се да и млађи нараштаји бар повремено доживе у таквом амбијенту – вели Кујунџић.
За загревање и добро празнично расположење на северу Бачке добро послужи кувано вино. Миодраг додаје да је специфично што кувају бело и црно вино у катланци, нешто што је атракција, а рецепте не таје од муштерија, да и сами код куће могу ваљано да га скувају.
- Основно је да се за кување узме добро вино, а да се код кувања додаје једна трећина до половина воде, а на литар се додаје три супене кашике шећера, или ако се кува на више, рецимо на седам литара иде пола килограма шећера. У црно кувано вино обавезно се додаје ванилин штапић, или цимет, а може се додати бибер у зрну. Код белог вина иду клинчићи и кора од наранyе која је претходно просушена у рерни, а може се додати и сок од наранyе и кора да га додатно замирише. Могу се додавати и други разни зачини, код нас је традиција да кувано црно вине замирише на ванилу или на цимет, а бело вино на клинчиће или каранфилић. Кад проври, онда је вино готово, спремно за служење – објашњава Кујунџић.
Одомаћио се у оваквцим приликама и “шумадијски чај”, односно кувана ракија. Кујунџић казује да се припрема тако што се шећер карамелизује, па се на карамелизован шећер сипа пола воде - пола ракије.
- Код додавања воде и ракије то зна добро да пукне, али не треба се уплашити, него сачекати док се карамелизовани шећер не отопи и тад је овај шумадијски лек спреман за дегустирање – указује наш саговорник.
Миодрагов деда је са фамилијом пре једног века на завршетку Великог рата из Баје (Мађарска), када се повлачила нова државна граница, ову грану Кујунџића преселио на салаш између Старог и Новог Жедника. На њему је остао један од стричева, Перкан.
- То је салаш који је сачувао традицију, има на њему свега, а намера нам је да га оспособимо да буде у функцији салашарске туристичке понуде овог региона. У Суботици и околини постоји салашарска понуда, неки су из темеља скоро подизани, немају традицију, а ми желимо да развијамо понуду на салашу који има домаћина и фамилију, јер без домаћина салаш тешко може опстати. Салашарска понуда у туризму има будућност и верујем да ће бити све већа потражња, посебно од младих људи који живе у великим градовима, а желе да доживе севернобачки салашарски амбијент – уверен је Кујунџић.
Милорад Митровић
