Истраживање је показало и да више од 40 одсто градова и општина има план за рушење нелегално изграђених објеката и средства за ту намену, али већина не иде даље од тога.
Најчешћа препрека за излазак машина на терен јесте чињеница да ниједна фирма није заинтересована да спроведе у дело ову непопуларну меру, пише у билтену.
Наводи се такође да иако до електронске грађевинске дозволе може да се дође за неколико месеци, нелегална градња и даље цвета.
Тако трећина испитаних градова и општина процењује да сваки пети новоизграђени објекат на њиховој територији нема одговарајућу дозволу.
Према анализи НАЛЕД-а 88 одсто анкетираних локалних самоуправа има проблем с дивљом градњом од раније, а половина зна и за нове случајеве.
Убрзавање поступака легализације које НАЛЕД заговара кроз дигитализацију, поједностављивање процедура, смањење рокова за поступање служби, убрзало би и поступке озакоњења, а рушење би се спроводило тамо где је неопходно, каже Дејан Вуковић, потпредседник Савеза за имовину и инвестиције НАЛЕД-а.
Према званичним подацима, у Србији има више од два милиона нелегалних објеката. За већи део њих, решење је легализација, али за објекте који су бесправно никли у парку, заштићеној зони, на клизишту или другој локацији где није дозвољена градња, рушење је једина опција, наводе из НАЛЕД-а.
