Старији од 65 година чине 21 проценат становништва Србије, који су посебно погођени тренутном ситуацијом изазваном корона вирусом, а као посебно осетљиви делови земље у којима живи старачко становништво истичу се Пиротски, Борски, Зајечарски округ али и градови Суботица, Зрењанин, Крагујевац...
"Наша анализа је показала да су посебно осетљиви Пиротски, Борски и Зајачарски округ и неке мање општине на југу, попут Црне Траве и Гаџиног Хана. Али, постоје изазови и у урбаним срединама, попут Суботице, Зрењанина, Крагујевца, где је велики број једночланих домаћинстава", каже за Танјуг извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић.
У овом тренутку, каже, потребно је и кроз грађанско самоорганизовање пронаћи начин како да се помогне старијима да би добили основне животне намирнице али и подршку.
Скупштине станара и месне заједнице могу, на пример, да буду сабирни центри у којима се могу објединити све потребе станара неке зграде, а да се преко управника зграде иде у набавку, саветују из НАЛЕД-а.
На тај начин, кажу, поједноставила би се набавка и избегли непотребни изласци старијих из кућа.
Предлажу и сет мера које се тичу сектора здравства а прва је, истичу, да се поједноставе процедуре које би помогле да се брже обезбеде маске, заштитна опрема и средстава за дезинфекцију.
"Наш први предлог је да се овласти Агенција за лекове да може да пропише ефикасније интервентне процедуре, да роба која долази у Србију из извоза не чека дуго на узорковање и царињење него да све иде по убрзаном поступку", наводи Јовановић.
Додаје, затм, било би добро да лабараторије добију овлашћења како би могле лакше да уђу у поступак производње дезинфекционих средстава.
НАЛЕД предлаже да се додатно олакша доставним возилима допремање лекова апотекама које се налазе у централним градским зонама, поједностављивање продужавања боловања, рецепата...
Сет мера за привреду је за НАЛЕД једна од најважнијих у овом моменту.
"У овом тренутку је приоритет здравље и животи, али наша економија је озбиљно начета. Морамо да размишљамо о здрављу економије да би лакше прегурали овај период, и кад тај удар прође, да можемо брже да се опоравимо", објашњава Јовановић.
Најосетљивија су мала и средња предузећа која су највише на удару, пре свих, микро предузетници, мали бизниси, радње, продавнице, кафићи, фризери, козметичари...
"Они у овом тренутку највише трпе јер немају никакве приходе и реагују из забринутости тако што ''замрзавају'' или затварају радње, што никоме није у интересу. Зато, предлажемо хитан сет мера да се сачува запосленост, пре свега за мале бизнисе", каже Јовановић и подсећа да такође огромну штету трпи туризам који нема у овом периоду готово никакав прилив новца.
Када је реч о великим компанијама, Јовановић предлаже да се формира заједничка група асоцијација, попут НАЛЕД-а, које имају предлоге решења а да их држава укључи у дијалог.
"Можемо да помогнемо тако што ћемо понудити решења и сет мера како би послодавци, привреда и држава, поделили трошкове кризе. Вазно је да реагујемо одмах да би умањили последице у овом тренутку и брже се опоравили кад све прође", каже Јовановић
Вазно је, истиче, да се осмисле сетови мера јер је за неке фирме потребно одложити плаћање пореза и доприноса, негде само умањити а неке потпуно ослободити обавеза.
Малим привредницима, који су према њеној оцени на највећем губитку, одлагање обавеза на три месеца неће помоћи јер немају средстава да обавезе измире када криза прође.
Неке државе су увеле једнократну новчану помоћ за оне који остају без посла, кажу у НАЛЕД-у и то предлажу као једну од могућих мера.
Подржавају апел државе да послодавци не отпуштају раднике и напомињу да је важно што пре кренуту са применом мера помоћи привреди у складу са оним што буддзет државе може да поднесе.
